Zimska rezidba stonog grožđa

Više
31 mar 2019 21:50 #36938 od Marinković Dejan
Marinković Dejan je napravio novu temu: Zimska rezidba stonog grožđa
Redovna zimska rezidba vinove loze je mera kojom se određuje rodnost svake sorte, tj. regulišu i usklađuju vegetativni potencijal čokota, prinos i kvalitet grožđa. Može se izvoditi tokom zimskog mirovanja vinove loze, dakle od momenta otpadanja lišća u jesen pa sve do bubrenja okaca u proleće naredne godine. Momenat izvođenja rezidbe zavisi od brojnih faktora (veličine zasada, lokacije vinograda, moguće pojave zimskih mrazeva jačeg intenziteta od -15 0C, zatim od sorte, uzgojnog oblika itd.) ali je svakako najbolje rezidbu izvesti što kasnije, tj. pred proleće (mart i početak aprila), pošto se time povećavaju šanse čokota da izbegnu stradanje od poznih mrazeva usled preranog pokretanja pupoljaka. U Srbiji se ustalila praksa okvirnog datuma početka rezidbe vinove loze posle Svetog Trifuna (14. februar), što se apsolutno uklapa klimatski, kalendarski i fiziološki sa dinamikom rasta i razvoja loze na našem podneblju.
Prilikom izvođenja ampelotehničkih zahvata u rezidbi treba povesti računa da se pravi što manji broj preseka, da mesta preseka budu što manje površine a rez da bude gladak i sa neoštećenim tkivima. Generalno se, prilikom rezidbe na kondire preseci prave na 1,5-2 cm iznad najvišljeg okca tako da imaju blagu kosinu suprotno od njegove pozicije, čime se sprečava oticanje soka, nastalog suzenjem loza, pravo na okce a što može usloviti njegovo truljenje ili stradanje od poznih mrazeva.
Za pravilno izvođenje zimske rezidbe loze potrebno je poznavati rodnost okaca (sortno je specifična ali i uslovljena režimom ishrane, ekološkim uslovima i primenjenom agrotehnikom), polaritet loze (sila rasta lastara koja je uslovljena njegovim položajem po dužini rodnog lastara i čini da lastari imaju nejednaku silu rasta, što se neutrališe putem savijanja lukova), zatim odnos između vegetativnog potencijala i rodnosti čokota (svaka sorta i čokot treba da se opterete optimalnim brojem okaca, a rezidbom treba i sprečiti preterano izduživanje krakova i stabla, tj.deformisanje čokota).
U principu, zimska rezidba loze u odnosu na dužinu orezivanja rodnih lastara može ići u tri pravca: rezidbu na kondire ili tzv. kratku rezidbu (na kratak-2 do 3 okca ili dugačak kondir-4 do 5 okaca), rezidbu na lukove ili tzv. dugu rezidbu (na kratak luk -6 do 8 okaca ili dugačak luk-9 do 15 okaca) i mešovitu rezidbu, u smislu kombinacija kratkog kondira sa kratkim lukom ili kratklog/dugačkog kondira sa kratkim/dugačkim lukom.
U vinogradima stone loze u Grockoj po pravilu i bez izuzetka primenjuje se tzv. špalirski Gijov jednogubi način rezidbe, gde se vertikalno stablo završava okruglastom glavom na visini od oko 60 cm, na kojoj se svake godine vrši mešovita rezidba (na luk i kondir). Ovako formiran oblik čokota nema krakove, a time se gubi i potreba za njihovim dodatnim vezivanjem za naslon (žicu). Redovna rezidba sprovodi se po jednostavnom principu: izrođeni luk iz prošle godine se odbacuje do osnove, a višlji po položaju lastar (razvijen na prošlogodišnjem kondiru) se po pravilu orezuje na luk, dok se niži orezuje na kratak kondir sa dva okca. Ovim postupkom, sa svega tri reza obavlja se rezidba celog čokota. Ukoliko se iz kondira nije razvio lastar odgoavrajuće veličine, tada se na luku izdvaja dobro razvijen lastar za njegovu zamenu. Ovako standardno primenjena rezidba čokota tokom godina dovodi do postepenog izduživanja glave iznad nivoa 1. žice,što se reguliše potenciranjem izbijanja jalovaka u nivou naslona 1. žice, koji će orezivanjem na kratak kondir od dva okca produkovati lastare koji preuzimaju poznatu šemu rezidbe ovog uzgojnog oblika (na luk i kondir).
Kratka rezidba vinove loze primenljiva je kod sorti koje u osnovi lastara imaju vrlo rodna okca (Prokupac, Plovdina), čime se u osnovi sprečava pojava preterano visokog prinosa i lošeg kvaliteta grožđa. Ovakav tip rezidbe ’kondir na kondir’ moguće je donekle izmeniti rezidbom na duge i kratke kondire, kako bi se iskoristila rodnija okca (3. i 4.) za kvalitetniji prinos. Ovo je slučaj kod sorti poput Muskat hamburga, Kardinala, Smederevke, gde se naredne godine dugi kondiri eliminišu, a razvijeni višlji lastari na kratkim kondirima orežu na duge kondire a niži po položaju-na kratke kondire. Na ovaj način se uspešno suzbija polaritet i izduživanje rodnih čvorova čokota.
Duga rezidba podrazumeva ostavljanje samo lukova na glavi čokota, a naredne godine njegovu funkciju preuzima najbolje razvijni luk u njegovoj osnovi. Da bi se promovisao dobar razvoj lastara duž lukova-oni se strmoglavo povijju naniže i vezuju za žicu; time osnova luka zauzima vršni (dominantni) položaj na čokotu i, zahvaljujući veoma izraženom polaritetu, iz osnove se razvijaju dobri lastari. Ovakav je slučaj sa rezidbom sorti poput Viktorije, koje se gotovo isključivo orezuju na lukove.
Mešovitu rezidbu treba primenjivati kod onih sorti koje imaju slabije rodna okca pri osnovi lastara, tj.vrlo rodna okca na njihovoj sredini. Ostavljeni kondiri u ovakvom sistemu rezidbe svake godine daju lastare koji se mešovito orezuju (na luk i kondir), dok se izrođeni lukovi odstranjuju. Sorte poput Moldove, Afus-alija, Muskat Italije dobro rađaju samo ako im se ostave lukovi sa 8-12 okaca. Mešovita rezidba takođe uspešno suzbija polaritet, ali se na glavi čokota stvaraju veće rane usled odstranjivanja lukova svake godine.
mr Dejan Marinković
PSSS Smederevo

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.341 sekundi