Последњих година, како у засадима тако и на појединачним стаблима ораха, значајне штете причињава орахова мува (Rhagoletis completa). Штеточина је пореклом из Америке, 1986.године је први пут регистрована у Швајцарској, а код од нас се први пут појавила на територији општине Шид 2020.године.
Орахова мува припада фамилији воћних мува. Одрасли инсекти су величине 4-8мм, тело и глава су жућкасте боје. Крила су провидна са три паралелне попречне тамне пруге, што је и карактеристика воћних мува. Јаја су бела елипсастог облика, док је код ларви боја променљива и варира од беле до бледо жуте. Женка може да положи око 300-400 јаја у групама по 15-20. Након 5-7 дана развијају се ларве које пролазе кроз три стадијума развоја и после 3 до 5 недеља напуштају плод и прелазе у стадијум лутке. Период дијапаузе може потрајати и до 3 године.
Орахова мува презимљава у стадијуму лутке у површинском делу земље и има једну генерацију годишње. Имага се срећу од краја јуна па до краја октобра месеца.
У западном Срему оштећења од орахове муве биле су скоро 100% јер штете прави само на формираним плодовима. Услед полагања великог броја јаја у перикарп формираног плода, зелена љуска постаје мека, а услед присуства танина долази до појаве тамних мрља које постепено захватају целу површину. Даљи развој плода је онемогућен па језгро почиње да тамни, суши се или буде нападнуто секундарним патогенима и трули. Ларва не продире испод љуске те само језгро није „црвљиво“. Омотач се постепено суши и лепи за љуску од које се тешко одваја. У случају јачег напада долази до прераног опадања плодова, али често могу и да остану сасушени на гарнама.
За сада у нашој земљи нема регистрованих инсектицида за сузбијање орахове муве. У Хрватској је пракса показала да инсектицид са активном материјом спиносад даје задовољавајуће резултате у циљу сузбијања ове штеточине. Праћење динамике лета и евентуално изловљавање могуће је постављањем жутих клопки са феромонима у виду лепљивих плоча. Клопке постављати на доњим гранама са осунчане стране крошње у периоду почетка лета имага (крај јуна – почетак јула). Пролећна и летња плитка обрада земљишта на дубини од 5 до 20цм, смањиће бројност презимљујућих форми, а сакупљањем опалих плодова смањујемо могућност презимљавања штеточине.
Слађана Рилак, дипл.инж.
ПССС Крушевац
Rilak Slađana
Rilak Slađana