Mehanizmi delovanja aktivnih materija

Један од начина разврставања активних супстанци средстава за заштиту биља су поделе према начину деловања и према механизму  деловања. Наиме, треба разликовати ове две поделе.                                                                                                                                                          Начин деловања говори о начину усвајања у штетни организам (код хербицида нпр. листом, кореном или и листом и кореном) и покретљивости унутар биљке након усвајања (контактни и системични).                                                                                                      Механизам деловања се исказује након продора активне супстанце у штетни организам као ометање једног или више биохемијских (физиолошких) процеса у штетном организму (нпр. инхибиција синтезе липида, инхибиција синтезе стерола и др).                          Средства за заштиту биља након примене могу се на третираној биљци понашати несистемично или системично.                                            Несистемична (контактна) средства за заштиту биља након примене остају у облику заштитне превлаке на површини третираних биљних делова и не премештају се системом спроводних судова.                                                                                                                    Системична средства за заштиту биља (системици) након примене, биљка упија (апсорбује), проводи својим проводним системом.           Према начину кретања у биљци системици су подељени у неколико подскупина:                                                                                                Системици с ограниченом покретљивошћу (мезосистемици – локално системични) након примене активна супстанца улази у ткиво биљке и шири се само по органу биљке на који је нанесена, и не преноси се у нови прираст. Овакво кретање се назива и трансламинарно кретање;                                                                                                                                                                                                            Ксилемски системик (акропетални системик) након примене активна супстанца се транслоцира у ткиво до ксилема, а затим се трахејама (брзи транспорт) или трахеидама (спорији транспорт) креће узлазним токовима (акропетално);                                                Флоемски системик (базипетални системик) након примене активна супстанца се транслоцира у ткиво до флоема (ситастих цеви и ћелија помоћница), а затим се креће силазним токовима (базипетално);                                                                                                                          Прави системик (амбисистемик) након примене активна супстанца се креће у оба смера ксилемским (узлазним) и флоемским (силазним) токовима.