Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

U toku je sadnja krompira namenjena za ranu proizvodnju, a uskoro će početi i sadnja sorata namenjenih za jesenju proizvodnju. U ovoj proizvodnji najznačajnija štetočina je krompirov moljac (Phthorimaea operculella).
U našim proizvodnim uslovima najveće štete nastaju na krtolama. Ženke polažu jaja na zemlju oko biljaka krompira, na stabljiku i na krtole. Kada se ispile, larve se ubušuju u krtole i kroz njih prave hodnike. Pored toga što se hrane mesom ploda, larve ga i i prljaju svojim izmetom pa napadnute krtole gube tržišnu vrednost, veoma brzo podležu napadu raznih prouzrokovača truleži i propadaju.
Pored šteta koje nanosi usevima u polju u toku vegetacije, u povoljnim uslovima u skladištu, krompirov moljac nastavlja sa razvojem, usled čega dolazi do povećanja šteta na krtolama.
Visoka moć reprodukcije, specifičnost proizvodnje krompira, odnosno krtola ispod površine zemlje, način napada i visoka štetnost larvi, pojačava značaj ove štetočine i otežava mere kontrole.
Hemijske mere zaštite tokom vegetacije u suzbijanju krompirovog moljca predstavljaju samo korektivne mere, a za uspešnu zaštitu useva krompira od ove štetočine veoma je važna primena svih raspoloživih preventivnih mera kontrole.
U cilju kontrole krompirovog moljca, pre sadnje krompira namenjenog za jesenju proizvodnju, preporučuje se primena svih raspoloživih preventivnih mera kao što su sadnja sorti krompira kraćeg vegetacionog perioda (kasnije sorte su ugroženije); sadnja zdravih i neoštećenih krtola; duboka sadnja (optimalna dubina sadnje 15 cm); formiranje visokih bankova čiju kompaktnost treba održavati tokom vegetacije, kako bi krtole bile zaštićene u zemlji i kako bi se onemogućio prolazak ženki do krtola i polaganje jaja; primena četvorogodišnjeg do petogodišnjeg plodoreda.

Dušan Mladenović ,dipl.inž.