Xanthomonas arboricola pv. corylina – bakteriozna plamenjača leske

Bakteriozna plamenjača leske čiji je prouzrokovač fitopatogena bakterija Xanthomonas arboricola pv.corylina je najznačajnije bakteriozno oboljenje. Ova bakterioza je posebno opasna u godinama sa obilnim jesenjim kišama.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na svim nadzemnim organima biljke (pupoljcima, lišću, letorastima, stablu i plodu). Prvi simptomi se uočavaju na pupoljcima u proleće u vidu tamnih uglastih pega. Takvi pupoljci dobijaju braon boju i ne otvaraju se. Simptomi na lišću su u vidu sitnih uglastih ili nepravilnih pega koje su ograničene nervima. U početku su ove pege žuto-zelene do tamno-zelene boje, a kasnije postaju crvenkasto-braon. Zaraženo lišće je slepljeno za letoraste tokom zime i zbog svega ovoga biljke izgledaju kao da su plamenom spaljene.
Bakteriozna plamenjača je najštetnija na letorastima, granama i deblu. Na letorastima se javljaju prstenaste pege koje se šire i dovode do sušenja i izumiranja zaraženih letorasta. Izumiranje mladih grančica i letorasta je glavni simptom ove bolesti. Slični simptomi su i na kori grana i stabla. Na omotaču ploda se javljaju pege nepravilnog oblika čija sredina je blago udubljena. Pege se spajaju i omotač se deformiše. S obzirom da veoma retko zahvata jezgro, infekcija ploda nije od većeg ekonomskog značaja.
Pri vlažnom i kišovitom vremenu, na obolelim organima u okviru pega pojavljuju se kapi žućkastog bakterijskog eksudata sluzaste kozistencije, koji se vremenom suši i dobija izgled sjajne skrame. Tokom vegetacije, eksudat se prenosi kapima kiše, vetrom ili alatom za rezidbu i dospevajući na razne biljne organe omogućava sekundarne infekcije. Osnovni izvor inokuluma predstavljaju zaraženi pupoljci i rak rane na granama i stablu, u kojima patogen prezimljava. Bakterija se održava na opalom lišću na površini zemljišta nekoliko meseci.
Najznačajnija mera u cilju sprečavanja pojave i prenošenja ove bolesti je korišćenje zdravog sadnog materijala. U koliko je bolest prisutna, oboleli biljni delovi, zaražena stabla i mladi izdanci koji rastu iz osnove žbuna, moraju se ukloniti iz zasada i spaliti. Takođe, dezinfekcija alata za orezivanje je veoma važna mera u sprečavanju prenošenja ove fitopatogene bakterije. Hemijska zaštita se svodi na upotrebu bakarnih preparata tretiranjem biljaka u proleće u vreme otvaranja pupoljaka, krajem leta i kasno u jesen kada opadne 75% lišća.

Zoran Panajotović, dipl. inž. zaštite bilja