Poljska voluhrica živi kolonijalno, u porodicama gde jedan mužijak sa jednom ili nekoliko ženki podiže mlade. Žive u plitkim hodnicima , nepravilno povezanih medju sobom, sa velikim brojem izlaznih rupa na površini, prečnika od 2-4cm. Vizuelno,u odnosu na poljskog miša broj rupa i stazica je daleko veći. Najčešće naseljava tri tipa terena, to su, rezervati ili utrine, nasipi i drugo neobradjeno zemljište, i površine pod lucerkom , detelinom i žitom gde se obilno hrani i umnožava. Razmnožava se 4-7 puta godišnje, radja 4-8 jedninki u leglu. Mladi su polno zreli posle 5 nedelja. Žive kratko, u proseku do 3 meseca mada pojedine jedinke mogu i do 3 godina.
Procena brojnosti izražava se brojem aktivnih rupa po ha ide sledećom skalom:
– Vrlo niska brojnost- do 10
– Niska brojnost 10-500
– Srednja brojnost 500-5000
– Visoka brojnost 5000-20000
– Vrlo visoka brojnost 20000-50000
– Kalamitetna brojnost +50000
Kritićan broj je 1-2 aktivne rupe /100m2
Suzbijanje može da se izvede kombinovanim metodama. Agrotehničke mere su jako bitne, jer se obradom zemljišta narušavaju kanali i jamice, s tim i mlada legla. Pored toga koriste se i zatrovani mamci. Optimalni rok za suzbijanje voluharica je tokom letai jeseni. Efikasnost primene različitih mamaka iznosi 85-99%, tako što se pri nižoj brojnosti 300-500 ak.rupa/ha primeni 3-7 kg preparata, a pri većoj brojnosti 5-10kg preparata po hektaru(zavisno od preparata).
Petković Aleksandar
Petković Aleksandar