Olovna bolest voća

Prouzrokovač olovne bolesti voća, gljiva Chondrostereum purpureum, je polifagna štetočina, koja se javlja na preko 150 biljnih vrsta. Najznačaji domaćini su koštičave voćne vrste – šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja, kao i kruška.
Patogen živi saprofitski (hrani se mrtvom organskom materijom) na drvenastim biljnim ostacima – deblo, grane, koren; odakle se vetrom prenosi na preseke tek orezanih voćaka. Preseci nastali skraćivanjem korena pri sadnji, takođe predstavljaju „ulazna vrata“ za prodor patogena. Pri ostvarivanju zaraze micelija gljive zahvata najpre srž, a zatim i drvenasti deo, širi se kroz grane, luči mikotoksine koji dospevaju u lišće uzrokujući pojavu karakterističnih simptoma. Na početku vegetacije na listu se uočava blaga srebrolika nijansa. Kasnije, u toku leta, intenzitet boje se pojačava i lice lista postaje olovno. Olovna boja se može uočiti na pojedinim granama ili celoj voćki. Kasnije, na zaraženom lišću se zapažaju mrke pege, tkivo nekrotira, lišće se suši, kao i grane na kojima se ono nalazi. Na preseku grana uočava se mrkocrvena nijansa. Patogen se iz grana širi ka deblu. Voćka se postepeno suši.
Mere zaštite:
– Korišćenje zdravog sadnog materijala;
– Izbegavanje krčevina voćaka ili šumskog drveća za podizanje novih zasada;
– Orezivanje grana na kojima se u toku vegetacije uoče simptomi bolesti, odnosno vađenje voćke ukoliko je cela zahvaćena;
– Primena preparata na bazi bakra, nakon obavljene rezidbe.
Simptomi koji se na voću mogu javiti usled slabe dreniranosti zemljišta i poznih prolećnih mrazeva mogu podsećati na olovnu bolest, ali se razlikuje po boji preseka sprovodnih sudova koji u slučaju „lažne olovne bolesti“ ne menjaju boju (presek nije crven).