Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.)-koordinator S.Šućević

Žilogriz je opasna i sve prisutnija vrsta insekta koja izaziva štete naročito kod ekstezivno gajenih višnjika, šljivika.
Obično voćari odgovornost za simptome opadanja mladog lišća, pojavu sitnijih listića tj. smanjenja lisne površine, slabije oplodnje, sitnih plodova, sušenja vršnih grana, sušenja celokupnih stabala naizmenično u redu, prepisuju moniliji. Tek kasnije kada se voćke skroz osuše i kada se pregledom pronađu larve ispod kore i u korenu, zaključuju da su simptomi posledica delovanja insekta.
U suzbijanju žilogriza primenjuju se mehaničke, agrotehničke i hemijske mere.Od mehaničkih mera preporučuje se otresanje imaga sa stabala i njihovo prikupljanje s obzirom da imago leti od juna do kraja avgusta, zatim obavezno krčenje jače zaraženih stabala i njihovo spaljivanje.Od agrotehničkih mera koje doprinose smanjenju napada žilogriza značajna je češća površinska obrada zemljišta zasada i češće navodnjavanje. Mineralna ishrana preko zemlje takođe utiče na smanjenje štetnog delovanja larvi žilogriza. Kod podizanje novih višnjika, šljivika obavezno koristiti sertifikovane sadnice.Za zaštitu od žilogriza nema registrovaih insekticida.
Značajno je napomenuti sledeće:
1.Za zaštitu višnje od ishrane žilogriza u godini sadnje – u jamice staviti 25-35g insekticida u formulaciji granulata na bazi hlorpirifosa ili 5-10 g preparata na bazi fipronila u obliku mamka.
2.Suzbijanje žilogriza u rodnim voćnjacma ; a) Delovanje na jaja, – U vreme ishrane imaga i dozrevanja ovariola odnosno kada ženka polaže 200-600 jaja u toku 60-90 dana koristiti inhibitore sinteze hitina tipa egdizona (diflubenzuron) kojeg imaga unose sa hranom u abdominalnu duplju gde se nalaze ovariole. Ženke polažu jaja iz kojih se ne pile larve. Efekat delovanja diflubenzurona se vidi tek sledeće godine. Karenca: 14-21 dan. b) U cilju sprečavanje ispiljenih larvi da dodju do korena – Vreme primene je druga polovina maja, juni i juli mesec. Koriste se preparati na bazi aktivne materije bifentrin (10 EC) u količini od 1,5-2 l/ha sa 500l vode/ ha. Tretira se prizemni deo stabla i zemlja ispod krošnje (jaja su položena do 30 cm oko stabla), a zatim se inkorporira frezom do 10cm dubine. Ispiljene larve ne mogu da prođu tretiranu zonu insekticidom i dođu do korena. Karenca je obezbeđena vremenom primene. –c) Suzbijanje imaga za vreme ishrane na stablu – Imaga lete uglavnom samo kada su više temperature iznad 25˚C, a posebno iznad 30˚C. Da bi se sprečio let imaga i širenje unutar voćnjaka, a posebno preletanje u druge voćnjake, koriste se folijarni insekticidi neposredno posle berbe zbog čega se problem karence ne postavlja.Najefikasniji su preparati na bazi hlopirifosa, fosmeta, hlorpirifos+cipermetrina i thialokloprida.
– Nakon završene berbe, primenjuju se dva-tri insekticidna tretmana sa razmakon od 15-20 dana. Posle vađenja i uklanjanja zaraženih i osušenih stabla potrebno je u rupe staviti neki od sledećih zemljišnih insekticida: a.m.fenitrotion+malation, a.m.teflutrin, a.m. hlorpirifos.
Biološko suzbijanje žilogriza je moguće korišćenjem entomopatogene nematode (Rhabditida: Steinernematidae) tj. preparata na bazi nematode Steinernematidae u formulaciji gela, kao i primena entomopatogene gljive Beauveria bassiana de Bassi koja luči ferment hitinazu kojim razlaže hitin jaja štetočine ili pokožice larava .

PSSSN.P.