Гриње сувог воћа
Шљива је једна од најзаступљенијих воћних врста у Колубарском округу, гаји се на површини од око 12 000 ха. Са подручја округа извози се свежа и сува шљива.
Најзначајније штеточине суве шљиве су: гриња сувог воћа (Carpoglyphus lactis) и брашнена гриња (Acarus siro L.).
Гриња сувог воћа (Carpoglyphus lactis) се јавља искључиво на сувом воћу, посебно на недовољно осушеној сувој шљиве. На инфицираним плодовима у наборима се јавља беличасти прах, који је настао од живих и угинулих гриња. Беличасти прах личи на кристале шећера, који су честа појава код сладиштених сувих шљива, али неугодан мирис указује на оштећења од гриња. Циклус развоја гриња траје 20 дана, уколико је температура око 18 ˚С, ако температура расте до 20 ˚С циклус развића се смањује на 11 дана.
Брашнена гриња (Acarus siro L.) се најчешће јавља на житарицама и сувој шљиви, посебно зато што се житарице чувају у објектима до испоруке где се налазе и сушаре. У истим просторијама се чува и амбалажа за суву шљиву. Возила која се користе за транспорт житарица се често користе и за транспорт сувих шљива, без накнадне дезинфекције. Женка полаже јаја на плодове, ларве се јављају после 3-4 дана. Температура погодна за размножавање је од 18 до 22 ˚С. Циклус развића гриње траје око 12 дана.
Током штетног деловања гриње повећавају влажност плодова и стварају повољне услове за развој гљива и бактерија. Инфицирани плодови су загађени изметом, кошуљицама и угинулим грињама, неугодан мирис се уочава и са веће даљине.
Људи који раде са инфицираним плодовима могу да оболе од разних болести дисајних органа, коже и очних капака.
Сува шљива нападнута грињама не сме се користити у исхрани људи, јер може довести до поремећаја у пробавном тракту.
Dražić Milena
Dražić Milena