[left]Ljubičastu pegavostu kupine izaziva gljiva Septocyta ruborum. Usled pojave purpurne pegavosti zabeleženi gubici do 80%.
Početni simptomi bolesti javljaju se tokom leta u vidu pojedinačnih, malih tamnozelenih pega (0,5-2cm), obično na donjoj trećini ili polovini obolelih izdanaka. S razvojem bolesti povećava se broj pega koje se spajaju zahvatajući sve veću površinu, a ponekad potpuno pokriju površinu internodija zaraženih izdanaka. Pege vremenom poprimaju purpurnu ili tamnocrvenu boju, a zatim dobiju mrku boju s jasnim crvenim rubom. Tokom proleća središnji dio pega poprima tamniju boju i time postaje manje uočljiv. Unutar pege uočavaju se piknidi iz kojih se oslobađaju konidije nakon čega rubovi pega postaju čađavo-crne boje, a epiderma u okviru pega raspucava i ljušti se. Posledica je tamna nekroza kore, kao i izumiranje provodnih snopića (ksilem i floem). Intenzivnija zaraza dovodi do potpunog sušenja i izumiranja cijelih izdanaka i u većini slučajeva do
potpunog propadanja zasada kupine.
Preventivne mere zaštite su korišćenje zdravog sadnog materijala, gajenje tolerantnih sorti, pravilna rezidba, krčenje divlje kupine. Hemijske mere podrazumevaju primenu preparata na bazi bakra u periodu mirovanja i fungicidne tretmane u toku vegetacije.
Zorica Lazić, savetodavac iz oblasti zaštite bilja
Lazić Zorica
Lazić Zorica