Lisna rđa je najčešće oboljenje pšenice uglavnom kod kasnostasnih ozimih ali i jarih sorti pšenice. Usled prevremenog propadanja zaraženih listova, zrna ostaju
nedovoljno nalivena (štura), što dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta zrna. Simptomi lisne rđe se javljaju na lišću i lisnim rukavcima, a prisutni su na biljkama u svim stadijumima razvoja.
Uredopustule su sitne, rđasto-crvene boje i nepravilno raspoređene na gornjoj površini lista. Nakon sazrevanja uredopustula, epidermis puca i pojavljuje se praškasta rđasta masa uredospora. Prelazna biljke hraniteljke su iz roda Thalictrum ili Anchusa. Parazit najčešće prezimljava na mladim biljkama pšenice. U pojedinim godinama prinos pšenice može biti smanjen i 50-60% kod osetljivih sorti.
U cilju kontrole i suzbijanja ove bolesti, pored gajenja otpornih sorti pšenice potrebno je preduzimati i niz preventivnih mera. Najvažnije preventivne mere su uništavanje samoniklih biljaka pšenice u jesen pre setve ili nicanja novog useva, setva bi trebalo da bude u optimalnim rokovima (ne sejati suviše rano), izbalansirano đubrenje i dr.
U slučaju jačeg napada lisne rđe, potrebno je preduzeti i hemijske mere zaštite. U Srbiji postoji veliki broj registrovanih fungicida za suzbijanje rđe lista na pšenici, neki od njih su: Antre plus (tebukonazol+tiofanat-metil);
Amistar extra (azoksistrobin+ciprokonazol), Akord (tebukonazol), Caramba EC(metkonazol), Mankogal-80 (mankozeb),Lira (tebukonazol), Duett
ultra,Ceres (epoksikonazol+tiofanat-metil), Falcon forte (spiroksamin+tebukonazol+protiokonazol), Impact 25-SC, Imperium (flutriafol), Teatar plus (azoksistrobin+difenokonazol), Zamir (prohloraz+tebukonazol)…
dipl.inž.zaštite bilja Slađana Rilak
Rilak Slađana
Rilak Slađana