Žuta rđa lista i stabla kupine (Kuehneola uredinis)

Žuta rđa lista i stabla kupine je veoma rasprostranjeno oboljenje kupine. Simptomi bolesti su javljaju na izdancima, listu, ređe na plodu. Na zaraženim izdancima simptomi se tokom zime i ranog proleća, uočavaju u vidu ispupčenja tamne boje, na kori izdanaka. Na tom mestu usled pucanja kore, dolazi do obrazovanja pukotina eliptičnog oblika, te se uočavaju limunastožuti uredosorusi, sa uredosporama. Na jednom izdanku može biti prisutan veći broj pukotina sa uredosorusima. One se ponekad spajaju i dostižu dužinu i do nekoliko cm. Na naličju listova rodnih lastara formiraju se sitni, žuti uredosorusi, iz kojih se oslobađaju uredospore poput liminžutog do zlatnožutog praha. Pri jačem intenzitetu napada može biti zahvaćen ceo list, potpuno prekriveno naličje lista žutom do zlatnožutom brašnastom prevlakom. Tokom jedne vegetacije može se ostvariti više sekundarnih infekcija. Usled razvoja bolesti obolele biljke gube vitalnost i rodnost, izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se. Često dolazi do težeg sazrevanja plodova ili ono izostaje. Može doći i do prevremenog opadanja lišća sa rodnih grančica. Najveće štete prouzrokuje na osetljivim sortama, poput sorte Thornfree.
Patogen prezimi plodonosnim telima, teleutosporama nа opalim listovima, ili micelijom u zaraženim izdancima. Vlažno vreme tokom prolećnog perioda pogoduje razvoju patogena i njegovom širenju u zasadu. Gusta sadnja i nedoviljno proređivanja izdanaka, takođe se nepovoljno odražavaju na zdravstveno stanje, zbog loše provetrenosti, odnosno zadržavanja vlage u zasadu, što pogoduje ovom, ali i drugim patogenima prouzrokovačima bolesti kupine. Pun životni ciklus ovog patogena odvija se na kupini. Ukoliko se ne suzbije na vreme, može ostati u zasadu, prezimiti. U proleće sе patogen aktivira, obrazuju se uredosorusi sа uredosporama kojima sе infekcija dalje širi.
Za suzbijanje patogena veoma su važne nepesticidne mere, odnosno orezivanje i uništavanje obolelih izdanaka nakon berbe, kao i sakupljanje i zaoravanje opalog lišća. Ostavljanje većeg razmaka između izdanaka, omogućava se bolja provetrenost u zasadu. Za podizanje zasada birati sorte tolerantnije prema ovoj bolesti. Hemijske mere zaštite odnose se na primenu preparata na bazi bakra (bakar oksid) u jesenjem periodu, i na proleće čim se registruju prvi simptomi. Tokom vegetacije za suzbijanje ovog patogena registrovani su i fungicidi na bazi aktivne materije tebukonazol i azoksistrobin+difenokonazol.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.