Tehnologija proizvodnje rukole i lekovita svojstva -Jorgovanka Vlajkovac

Tehnologija proizvodnje rukole i lekovita svojstva

Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično preko cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može uspešno da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, može dobro da uspe čak i na poluzasenčenim, a može se gajiti i na vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz kvalitetnu površinsku pripremu, jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1.000 semena je oko 1.5 g). Đubri se sa oko 60-80 kg azota , 60-80 kg fosfora i 100-120 kalijuma po hektaru.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi. Seje se na razmak redova 15-30 cm i u redu 5-10 cm pri čemu se troši oko 1,5-2 kg semena po hektaru. Od mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova. Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi rozete ili da se čupaju cele biljke. Prinos je oko 20-25 t/ha.
Rukola je aromatična biljka koja zbog svog ukusa salati daje poseban ukus i blagotvorno deluje na zdravlje. Zahvaljujući obilju antioksidansa, ovo povrće pomaže u jačanju funkcija mozga, poboljšava metabolizam i jača imunološki sistem, te suzbija patogene mikroorganizme. Lišće rukole sadrži visok nivo folne kiseline i antioksidansa, poput vitamina A, C i K, pa je rukola poznata i kao veoma uspešan borac protiv slobodnih radikala. Ovi vitamini blagotvorno utiču na poboljšanje stanja kostiju, zuba, očiju i pluća. Rukola je prepuna vlakana, koja potpomažu dobru probavu. Stoga brzo izaziva osećaj sitosti, i umanjuje želju za masnom i slatkom hranom. Snižava nivo lošeg holesterola i reguliše nivo šećera u krvi. Osim toga, obiluje i karotenoidima, kao i mnogim mineralima, poput kalijuma, mangana, gvožđa i kalcijuma, a svi su veoma korisni u ljudskoj ishrani. Takođe, rukola je u prednosti nad drugim zeljastim biljkama, jer sadrži nizak nivo oksalata, koji sprečavaju apsorpciju minerala u organizmu. Korišćenjem rukole u ishrani, čuva se srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti, a sadrži i materije s antikancerogenim svojstvima. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja.
Jorgovanka Vlajkovac
PSSS Požarevac