Božur - simbol ljubavi, sreće i bogatstva- Slavica Stojkić

Više
14 maj 2018 12:09 #32868 od Stojkić Slavica
Stojkić Slavica je napravio novu temu: Božur - simbol ljubavi, sreće i bogatstva- Slavica Stojkić
Božur - simbol ljubavi, sreće i bogatstva

Krase ih zvučna imena – „smaragdni leptir", „kralj belih lavova" ili „let ždralova", cvetaju duplo ili poluduplo poigravajući se sa bojom na obodima latica. Reč je o drvenastim božurima.Za razliku od svojih bliskih srodnika, zeljastih božura u našim krajevima, oni su još uvek retki. Razlog je nepoznat. Ali svakako je poznato da ko jednom vidi ovaj fascinantni grm, postaje verni obožavalac zahvaljujući njegovom raskošnom rastu, neobičnim listovima i bujnim cvetovima opojnog mirisa. U početku su korišćeni kao lekovite biljke. Smatralo se da njihov koren snižava krvni pritisak. I njegov botanički naziv Paeonia upućuje na lekovita svojstva: Paeon je u grčkoj mitologiji lekar bogova. Karijeru je započeo kada je na carskom dvoru pažnja skrenuta na „ruže bez trna“. Ubrzo su u tolikoj meri porasle u očima bogatih i moćnih da su ih car i carica odmah zavoleli i prihvatili. Zbog toga se još i danas drvenasti božur smatra „carskim cvetom“, dok je zimzeleni kao uobičajen nazvan „caričin ministar“. Uspon ove biljke do carskog cveta oslikava se i u umetnosti. Raskošni cvetovi inspirisali su pesnike i po carskoj zapovesti slavljena je njihova lepota u brojnim pesmama i pričama. Čak je i slikarstvo otkrilo i ovekovečilo lepotu „carskih“ cvetova: crteži u boji nalaze se na porcelanu i svili, na tkaninama od kojih se šila odeća, na tapetama i oslikanim tavanicama. U većini legendi, koje su ispredane oko ove biljke, cvet drevnastog božura je i simbol ljubavi, lepote i sreće, ali i bogatstva, blagostanja i moći. Ne samo iz ovog razloga, božuri su postali statusni simbol kod siromašnijeg dela stanovništva. Neretko se dešavalo da mlada kao miraz donese samo jedan cvet božura. U vreme cvetanja, od aprila do juna, cela zemlja bila je okupana cvetovima božura. Na raznovrsnosti vrsta i sorti danas treba da zahvalimo izuzetno visokom vrednovanju ove biljke, u drvenasti božur raste kao grm koji krase egzotični cvetovi u obliku kugle, pehara ili činije, a mogu dostići veličinu i do 25 cm.Većina drvenastih božura pripada tzv. Suffruticosa grupi. Pri tom se razlikuju predstavnici iz Kine i Japana. Kineske sorte su nešto nižeg rasta i imaju krupne, mirisne i pune cvetove. Japanske sorte retko imaju miris, ali ih krase izuzetno krupni, jednostavni ili polupuni cvetovi.Od 70-ih godina asortiman božura upotpunila je Itoh grupa. Ovim ukrštanjem drvenastih božura i zeljastih božura dobijeni su božuri kompaktnog rasta, sa krupnim cvetovima drvenastog božura. Pored toga, oni su izuzetno otporni. Ukoliko je tempertura niska, izmrzne samo nadzemni deo, da bi se na proleće ponovo pojavili novi izdanci.Pažnja: Itoh božuri sade se na drugačijoj dubini u odnosu na druge drvenaste božure. Njihov koren treba da je, kao kod zeljastog božura, prekriven slojem zemlje visine 1 – 2 cm. Svi ostali drvenasti božuri sade se znatno dublje. Razlog: mnoge sorte su kalemljene. Podloga (strani koren) služi samo kao početna pomoć i kasnije se uklanja. Mesto kalemljenja, koje se nalazi tačno iznad zadebljanog dela korena, mora da leži uobičajenih 10 do 15 cm ispod zemlje, kako bi i plemka oformila koren.Prilikom izbora sorte pored izgleda i otpornosti važno je i dvonedeljno cvetanje: dok „Yae Zakura“ otvara svoje cvetove već u aprilu, „Bartzella“ cveta krajem maja, a „Shima No Fuji“ čak početkom juna. Veštim kombinovanjem možete tokom više nedelja da uživate u impozantnim cvetovima. Drvenasti božuri se najčešće sade u polusenci kako bi se produžilo vreme cvetanja. Za velike cvetne grmove potrebno je osigurati potporu da ne bi došlo do poleganja cvetova posle jačih pljuskova, dok ih možete razmnožavati poluzrelim reznicama u letnjim mesecima ili položenicama tokom zime. Zahvaljujući raznovrsnosti boja i oblika, drevnasti božuri mogu se upotrebiti na sasvim različite načine. Oni su prikladni kao element za formalno uređene barokne i japanske bašte, ali i za jednostavne, prirodne leje. A pre svega su vrlo zahvalne biljke koje mogu da traju znatno duže.Kod nas se uglavnom ne gaje, već se uvoze iz Kine ili Japana, ali zato imamo zeljasti, tzv. „kosovski božur“ (Paeonia sinensis), koji je široko zastupljen – preko zime izmrzne, a na proleće ponovo krene iz podzemnog dela. Voli polusenovita mesta i cvetovi su mu bele, roze i ciklama boje.
Savetodavac: Slavica Stojkić

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.315 sekundi