Običan paučinar (Tetranychus urticae)

Više
09 avg 2017 09:48 #29186 od Kostić Vladimir
Kostić Vladimir je napravio novu temu: Običan paučinar (Tetranychus urticae)
Hrani se na mnogim biljnim vrstama, kako na gajenim tako i na korovskim. Napada niz ratarskih i povrtarskih kultura a zajedno sa voćnom grinjom i na voćkama i vinovoj lozi. Najčešće naseljava naličje lista, gde se hrane sisanjem biljnih sokova. Usled napada na licu se uočavaju nepravilne srebrnasto-bele pege. Jako napadnuto lišće menja boju, žuti i suši se. Biljke zaostaju u porastu, imaju manji broj mahuna, sitnija zrna i brže sazrevaju.Takođe, u zavisnosti od domaćina kojim se hrani na listovima može doći do pojave poznate pod nazivom bronzavost listova.

Prezimljava u stadijumu zimske ženke u većim grupama na opalom lišću, pod korom i u pukotinama drvenih delova, u tlu pod kamenjem i u površinskom sloju zemljišta. Na lakim i toplijim zemljištima ova štetočina tokom proleća brže izlazi iz zimske dijapauze, obično krajem marta i u aprilu. Ženke se najpre hrane na korovskim biljkama ili na prvim izdancima gajenog bilja. Polaganje jaja počinje nakon nekoliko dana ishrane ženki. Ciklus razvića jedne generacije zavisi od spoljašnjih faktora, među kojima temperatura ima najvažniju ulogu. Pri optimalnim uslovima taj ciklus se završava za svega nekoliko dana. Razvoj teče bez velikih promena od jajeta preko pokretnih stadijuma i stadijuma mirovanja. Ukupno ima osam razvojnih stadijuma. Jaje, nimfa, mikrokrizalis, protonimfa, deutokrizalis, deutonimfa, helikrizalis i imago. Ženka izleže prosečno po 90 jaja. Plodnost u vreme razvoja zavisna je i o biljci domaćinu (hraniteljki), odnosno o samoj vrsti i sorti. U našim prilikama ova grinja imaobično 6 – 13 generacija godišnje. Na razvoj grinja, osim temperature, naročito utiče i intezitet svetla i vazdušna vlažnost. Zato se obično najjače populacije razvijaju na rubovima useva, te u zasadima na lakim zemljištima sa više svetlosti. Zimske ženke naseljavaju donju stranu lista, među glavne nerve, gde sevide male tačkice, odnosno gde su grinje počele sisati biljku hraniteljku. Kada se štetočina prenamnoži, donji i gornji delovi lista, pa i čitavi izdanci bivaju zapredeni finom paučinom. Ostaju na biljnim ostatcima i ne sele se, te se sa ovima, pomoću vetra, insekata i dr. mogu preneti na drugo bilje.

Intezitet napada se utvrđuje na osnovu broja pokretnih stadijuma grinja i njihovih jaja na listu, idući dijagoalno po polju. Kratkoročna prognoza i signalizacija za suzbijanje moguće je dati na osnovu sistematskog praćenja dinamike brojnosti štetnika i prognoze vremenskih prilika. Naročitu pažnju treba posvetiti na ivični deo polja pod sojom, s obzirom da zaraze uvek počinju na rubovima parcele i šire se ka unutrašnjosti.

Vladimir Kostić, dipl. inž. zaštite bilja

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.253 sekundi