Viroze paprike i paradajza

Više
20 jul 2017 16:39 #28910 od Đorđević Ljubiša
Đorđević Ljubiša je napravio novu temu: Viroze paprike i paradajza
Paprika, paradajz i plavi patlidžan su biljke iz porodice pomoćnica (Solanaceae), slične po mnogim osobinama i načinu gajenja. One su zajednički domaćini nekih ekonomski vrlo štetnih virusa, u koje spadaju virusi mozaika krastavca, mozaika duvana, mozaika lucerke, mozaika krompira, crtičastog mozaika krompira, uvenulosti boba i bronzavosti paradajza. Pored toga, one su domaćini i nekih manje štetnih virusa. Stolbur je zajedničko mikoplazmozno oboljenje ovih biljaka.
Virus mozaika krastavca na paprici, paradajzu i plavom patlidžanu - CMV
Cucumber mosaic virus on pepper, tomato and egplant
Virus mozaika krastavca je kod nas jedan od najraširenijih virusa na paprici i paradajzu. Neosporno je da je po štetnosti ovaj virus najopasniji za proizvodnju paprike. S obzirom na lako širenje vašima i veliku osetljivost gajenih kultivara, on se nalazi skoro u svim usevima paprike, naročito u njivskoj proizvodnji.
Štetnost virusa se ogleda u smanjenom prinosu i pogoršanom kvalitetu plodova. U rano zaraženih biljaka, kako se to obično dešava u prirodi, gubici u prinosu su posebno izraženi i mogu se kretati od 60 do 100 % od očekivanog prinosa.
Simptomi oboljenja su veoma upadljivi na svim zeljastim organima biljke. Stepen njihove izraženosti zavisi od osetljivosti kultivara paprike, virulentnosti soja virusa, starosti biljke i uslova sredine. Prvi simptomi na lišcu su u obliku finog hlorotičnog mozaika; sa razvojem oboljenja pokazuju se žute pege, nepravilno okrugle, ponekad u vidu štita. U nekih kultivara duž mozaičnih šara i pega javlja se mrka boja kao posledica nekroze tkiva. Promene u razvoju liski su različite i upadljive. Tako u nekih zaraženih biljaka liske postaju sužene i izdužene (vrbolike), a u nekih su kraće i sitnije, naročito pri vrhu biljaka. U nekim slučajevima pojedine liske mogu biti i veće od normalnih, sa jako izraženim nervima i srednjim nervom u cik-cak položaju.
Zbog izobličenja cveta i sterilnosti polena plodovi se ne obrazuju, ili je njihov broj mali. Obrazovani plodovi su kržljavi, izobličeni, a često i sa nekrozom površinskih tkiva. Neki izolati virusa izazivaju nenormalno izduživanje peteljki, koje su ponekad 2 - 3 puta duže od plodova. Duž stabla i grančica, naročito u osetljivih kultivara, javljaju se nekrotične crtice mrke boje, kao znak delimičnog izumiranja tkiva.
Na zaraženim biljkama obrazuje se veći broj grančica sa skraćenim međukolencima i zbijenim lišćem. Zbog ovakvih promena biljke su metličastog i žbunastog izgleda, pa se oboljenje po tome i naziva metličavost i žbunolikost paprike. U slučajevima ranih zaraza metličavost zahvata cele biljke, a u kasnijim zarazama ona se javlja delimično, počev od mesta zaraze.
U povoljnim agrotehničkim uslovima zaražene biljke rastu i razvijaju se do kraja vegetacije, dobre su bujnosti i vitalnosti, ali samo sa pokojim kržljavim plodom, što zbunjuje neupućene proizvođače paprike.
Virus mozaika krastavca javlja se u prirodi i na paradajzu. Međutim, broj zaraženih biljaka manji je nego što je to slučaj kod paprike. Prema nekim zapažanjima retke su zaraze preko 10 % biljaka u usevu paradajza.Zaražene biljke paradajza ispoljavaju veoma teške patološke promene. Na lišću zaraženih biljaka u početku se zapaža slabije mozaično šarenilo, koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Promene su veoma izrazite u obrazovanju liski, koje se nenormalno sužavaju i izdužuju u obliku končastih tvorevina. Skraćena i zbijena kolenca menjaju opšti izgled biljaka. Virulentni sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i izumiranje vrhova lastara. Virus izaziva, naročito u združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana, sterilnost cvetova. Štetnost ovih promena u proizvodnji zavisi od broja zaraženih biljaka u usevu.Iz zaraženih biljaka virus se prenosi na neperzistentan način većim brojem raznih vrsta vaši. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da su vaši Myzus persicae i Aphis gossypii ispoljile naročitu aktivnost u prenošenju ovog virusa na papriku. Posle ishrane na zaraženoj biljci M. persicae je, na primer, sposobna da u toku prvih pet minuta obavi najveći broj zaraza, a svoju vektorsku aktivnost zadržava do10 minuta. Pošto su populacije vaši skoro redovno mnogobrojne, to je i njihova uloga u prenošenju virusa veoma značajna.

Za suzbijanje virusa preporučuje se nekoliko mera koje se dopunjuju, pa ih zato treba sve primenjivati:
• Prvo, za proizvodnju koristiti isključivo zdrav rasad.
• Rasad i biljke u zatvorenom prostoru proizvoditi na novom zemljistu bez zaraženih biljnih ostataka.
• U rasadu i zatvorenom prostoru uništavati sve zaražene biljke.
• Za proizvodnju u polju primeniti plodored sa pretkulturama koje nisu osetljive prema virusu (pšenica, jeeam i dr.).
• Naročito ne koristiti zemljište na kome su prethodno gajeni krastavac, dinja, spanać, lucerka i crvena detelina, pošto biljni ostaci i zaostale biljke mogu predstavljati izvore zaraza.
• Uništavanje korova u usevima neophodna je mera, pošto su neki od njih mogući izvori zaraza.
• Hemijsko suzbijanje vektorskih vaši može da bude korisna mera samo ako se paprika gaji na velikim površinama, izolovanim od drugih osetljivih useva.
PSSS Pirot Đorđević Ljubiša, dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.273 sekundi