Plodored u organskoj poljoprivredi

Više
19 jan 2018 14:13 #31314 od Kodžopeljić Slavica
Kodžopeljić Slavica je napravio novu temu: Plodored u organskoj poljoprivredi
Plodored je smena biljnih vrsta u prostoru i vremenu, odnosno organizovano smenjivanje useva na istoj parceli u toku određenog broja godina. Plodored je uz obradu zemljišta i đubrenje jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Osnov za izbor plodoreda su biološke specifičnosti biljaka kao i predusev. Nekada se u praksi koristi gajenje nekoliko biljnih vrsta u zajednici što je karakteriticno za bio-baštu. Plodored u organskoj proizvodnji dobija posebnu ulogu, jer značajno smanjuje pojavu biljnih bolesti, štetočina i korova. Tu se uvodi čvrsti plodored sa značajnim udelom jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza koje obogaćuju zemljište azotom. Kada je u pitanju plodored, čuveni dr Nicolas Lampkin preporučio je "zlatna" pravila kojih se drži veliki broj proizvođača organske hrane širom Evrope, to su:
1. Biljne vrste sa dubokim korenovim sistemom treba uzgajati posle onih sa plitkim, kako bi se održala dobra struktura, provetrenost i oceditost zemljišta;
2. Smenjivati biljne vrste koje proizvode malu i veliku biomasu korena - one sa velikom biomasom obezbeđuju organizme zemljišta (travno-detelinske smese);
3. Smenjivati biljne vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere sa onima koje ga troše, ovim će se obezbediti veliki deo potreba u azotu;
4. Gde god i kad god je moguće, treba primenjivati predsetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje, kako bi zemljište bilo stalno pod zelenim pokrivačem (npr. setva repice i gorušice posle žita). Ovim se sprečava zakorovljenost, stvaranje pokorice, sprečava ispiranje đubriva, poboljšava struktura zemljišta i sprečava njegova erozija;
5. Biljne vrste koje sporo niču i koje su osetljive na korove, treba uzgajati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (npr. lucerka, travno-detelinske smese, biljne vrste za zelenišno đubrenje);
6. Smenjivati lisnate i korenaste biljne vrste sa žitima, kako bi se smanjila zakorovljenost;
7. Gde god postoji opasnost od zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama, treba izbegavati setvu ili sadnju biljnih vrsta koje su na njih osetljive. Ovde treba poštovati pravila o minimalnom broju godina posle kojih neka biljna vrsta može ponovo doći na isto mesto;
8. Upotrebljavati različite sorte iste biljne vrste, kako bi se povećala genetička i ostala raznovrsnost;
9. Smenjivati jare i ozime gajene biljne vrste, postiže se bolja kontrola korova i raspored rada.

PSSS Zaječar Slavica Kodžopeljić dipl.ing ratarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.312 sekundi