Zemljoradnička zadruga

Više
31 jan 2018 13:23 #31440 od Panić Radiša
Panić Radiša je napravio novu temu: Zemljoradnička zadruga
ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА

Задуга је правно лице, које представља посебан облик организовања физичких лица, који послује на задружним принципима а својим пословањем остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе. Основни принципи задружног система на којима се заснива свака задруга су: узајамна помоћ, демократија, једнакост, праведност, солидарност и одговорност.Земљорадничке задруге могу бити опште и специјализоване (ратарске, воћарске, повртарске,виноградарске, сточарске, пчеларске идр.). Земљорадничке задруге током свог пословања,производе, откупљују , прерађују и продају пољопривредне, прехрамбене и друге производе задруге и задругара и снабдевају задругаре репро-материјалом, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и другом робом.Специјализоване земљорадничке задруге организују и производњу одређених производа, њихову прераду и пласман на тржишту.
Задруга се заснива на оснивачкој скупштини, закључењем уговора о оснивању, усвајањем задру-жних правила и избором органа. Задругу може основати најмање пет задругара.Под задругаром се подразумева физичко лице које је члан задруге и у целости или делимично послује преко задруге, односно лице које преко задруге продаје своје производе, набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје делатности. Приликом оснивања , задругари улажу у задругу улоге и они могу бити новчани и материјални. Материјалним улогом се сматрају ствари изражене у новчаној противвредности.Улози задругара чине основни капитал задруге. Минимални основни капитал задруге износи 100 динара. Задружним правилима се одређује минимални појединачни улог и он не мора бити једнак за све чланове задруге, односно задругаре. Средства за оснивање задруга које се оснивају без улога задругара, обезбеђују се путем чланарине задругара. Износ чланарине се одређује задружним правилима у једнаком износу за све осниваче, као и за оне задругаре који приступе задрузи након оснивања.
Задругом управљају задругари. У управљању задругом, задругари имају једнако право гласа по принципу „један задругар – један глас“ у Скупштини задруге. Органи задруге су: Скупштина,Надзорни одбор и директор и бирају се на одређено време које не може бити дуже од 5 година,са могућношћу поновног избора. Скупштину задруге чине сви задругари и Скупштина је највиши орган задруге. Управни одбор се састоји од најмање 3 члана, а чланове Управног одбора бира Скупштина из редова задругара .Надзорни одбор се такође састоји од најмање 3 члана, а чланове бира Скупштина задруге из редова задругара. Директор задруге не мора бити из редова задругара.О расподели годишње добити, одлучује Скупштина задруге по усвајању финансијских извештаја.
Добит се распоређује следећим редом:
1.За покриће губитака пренетих из ранијих година;
2.За фондове за различите намене, ако су образовани;
3.За исплату нето добити задругара, осим у случају задруга које послују са чланарином.
Износ нераспоређене добити преноси се у наредну пословну годину или се користи за унапређе-ње задруге, а сваки задругар учествује у расподели добити, сразмерно величини свог улога у задр-узи и вредности извршеног промета преко задругe.
Дакле, задруге су потребне да би се остварили економски, социјални и општи интереси, како запо-шљавање у сеоским срединама, тако и да би се стимулисали млади људи да остану на селу.Задруге су важне и због унапређења пољопривредне производње и очувања животне средине, као и других аспеката живота у руралним срединама.

Радиша Панић
ПССС Ваљево

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.414 sekundi