Žetveni ostaci kao organsko đubrivo

Više
13 jun 2018 08:51 #33280 od Jerinić Svetlana
Jerinić Svetlana je napravio novu temu: Žetveni ostaci kao organsko đubrivo
Posle žetve u biljnoj proizvodnji ostaju sporedni proizvodi koji mogu da se koriste na razne načine. Međutim, za njihovo korišćenje ne postoji značajan interse tako da oni obično ostaju na površini na kojoj su ubrani. Kod različitih useva ostaje dosta velika masa. Kod pšenice ostaje 5-7 t/ha slame, kukuruza 8-12 t/ha kukuruzovine, suncokreta 4-6 t/ha stabljike, soje 3-5 t/ha. Najčešće u široj proizvodnnji prakse je da se žetveni ostaci nakon žetve spaljuju, što je veoma štetno. Daleko korisnije je njihovo zaoravanje. na taj način se zemljištu vraće jedan deo ono što je iz njega izneto prinosom. Zaoravanjem se povećava sadržaj humusa u zemljištu i povećava sadržaj najvažnijih biljnih hraniva.
Žetveni ostaci pored organske materije sadrže i značajnu količinu mineralnih materija. Slama žita sadrži 0,2-0,8% azota, 0,09-0,2% fosfora i 0,4-1,7% kalijuma. Kukuruzovina i ostaci suncokreta jako su bogati kalijumom, dok zrnene leguminoze sadrže velike količine azota (0,5-0,7%), kao i kalijuma i kacijuma.
Međutim, prilikom zaoravanja žetvenih ostataka treba imati u vidu da je u njima odnos C:N veoma širok, što može uticati na smanjenje sadržaja lakopristupačnih hraniva, prvenstveno azota, fosfora i sumpora usled intenzivnog razvoja mikroorganizama koji ih razlažu. U cilju elimisinisanja azotne depresije pre zaoravanja preporučuje se dodavanje azotnog đubriva, prvenstveno UREE, i to 0,7 kg na svakih 100 kg suve mase. Za ovu svrhu mogu se koristiti i tečni stajnjak i osoka.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.305 sekundi