O krompiru u 2018-Nenad Nešović, PSSS Kraljevo

Više
07 maj 2018 10:44 #32770 od Nešović Nenad
Nešović Nenad je napravio novu temu: O krompiru u 2018-Nenad Nešović, PSSS Kraljevo
Razvoj meteooroloških prilika pomerio je sve aktivnosti u poljoprivredi za 15-20 dana. Priprema zemljišta je bila dosta otežana i jedan deo pripreme obavljen je u uslovima povećane vlažnosti zemljišta, tako da nije obezbeđena optimalna struktura zemljišta.
Mnogi proizvođači su više brinuli o kalendaru sadnje-setve nego optimalnim uslovima za ulazak u njive.
I proizvođači krompira su delili sudbinu sa svim ostalim aktivnostima na njvama pre svega u ravničarskom području. Bilo je očito da se sa sadnjom kasni, posebno ako se ima u vidu ulazak u njive u poslednjih nekoliko godina. Proizvođači koji su krompir zasadili u januaru mesecu pretrpeli su znatne štete od mrazeva u martu. Manja oštećenja su bila i u niskim tunelima sa dvoslojnom folijom, tako da će krompir iz tih krajeva stići na naše pijace u većoj količini tek početkom maja (prethodnih godina je to bilo polovinom aprila). Na severu Bačke gde su laka peskovita zemljišta, kao i u južnom Banatu krompir posađen ispod agrotekstila je sada visine 10-20cm, tako da on neće stići na masovnije vađenje do polovine maja. Krompir u okolini Futoga i čačanskoj kotlini je uglavnom zasađen u celini, ali je sadnja kasnila najmanje 2-3 nedelje od uobičajenog roka. Dobar deo zasađenog krompira u ovim krajevima je previše dugo bio u procesu naklijavanja, krtole su prilično dehidrirale, a bilo je i puno pojave ožiljavanja krtola u drvenim gajbama. To će svakako uticati na usporen i niži porast nadzemne mase, kao i na krajnji rod.
Prošle godine je krompir svakako lošije rodio zbog velike suše, tako da je bilo za očekivati da će nedostatak doći iz uvoza. Bilo je logično da se veći uvoz desi krajem zime i u proleće. Međutim, povećan uvoz je bio već polovinom decembra, i on je bio u kontinuitetu, pre svega zbog veoma niskih cena u zemljama Zapadne Evrope (pre svega Francuska i Belgija), kao rezultat hiperprodukcije roda i veoma niskih cena u zemljama sa najrazvijenijom proizvodnjom krompira. Krompir je uglavnom uvožen po cenama od 6-8 centi/kg, što je 50-60% cene koštanja u tim zemljama. Cene merkantilnog krompira u zemljama Zapadne Evrope su i dalje veoma niske, tako da će u naredna dva meseca krompir u našim prodavnicama uglanom biti „evropski“. Obzirom da je u Srbiju od decembra do danas uveženo preko 20.000tona, za očekivati je da će u narednih 2 meseca uvoza od dostići ukupno skoro 30.000tona. NI najveći pesimisti nisu mogli predvideti ovakav razvoj događaja.
Kao reakciju na ovaj uvoz imali smo smanjeno interesovanje proizvođača na nabavku kvalitetnog semena i redukovanje setvenih površina kod mnogih proizvođača u Srbiji.
Tendencija smanjenja obima proizvodnje, a posebno setvenih površina pod krompirom se nastavlja. Ova pojava je posebno izražena u brdsko-planinskom području gde veoma mali broj proizvođača može da ostvari profitabilnu proizvodnju.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.387 sekundi