Одмарање земљишта - Драгомир Радић

Više
05 feb 2018 11:06 #31496 od Radić Dragomir
Radić Dragomir je napravio novu temu: Одмарање земљишта - Драгомир Радић
Посвећени земљорадник лако може да уочи када је његово земљиште постало уморно. У крајњој линији, то се огледа у смањењу приноса, честим болестима биљака и погоршању структуре земљишта. Проблем не може да се реши чак ни заоравањем већих количина органских и минералних ђубрива. Из историје пољопривреде се зна, а нарочито из еволуције плодореда, да су многе цивилизације и народи знали за ову појаву и да су је решавали буквалним одмором земљишта. Наиме, сваке четврте године је изостајала сетва усева, а да се притом земљиште нормално обрађује и ђубри и то се звао црни угар, парлог итд. Црни угар се више не примењује, зато што се у пракси боље показало гајење једногодишњих култура за зеленишно ђубрење и њихово заоравање у јесен. У савременој пољопривреди се овај период скратио на неколико месеци после љуштења стрњишта. Земљиште се највише замори у монокултури, због накупљања токсина приликом распадања послежетвених остатака, који делују фитотоксично на клијанац, али и касније на одраслу биљку исте врсте. Постоји више теорија о узроку замора земље, почев од осиромашења земљишта у појединим елементима, накупљања патогена, штетних инсеката и нематода, токсина, од којих ни једна не може потпуно да објасни ову појаву, али данашња наука и пракса је углавном прихватила бактеријску теорију. Носилац плодности земљишта је хумус и микроорганизми у хумусу, а не количина макро- и микроелемената у земљишту. Са повећањем садржаја хумуса у земљишту повећава се и његова плодност. Стога, одмор земљишта значи повраћај његове биолошке снаге. Сама биљка не може да узима хранљиве елементе из кристалне решетке чврсте структуре земљишта, већ из земљишног раствора. Земљишни микроорганизми, а пре свега бактерије, делују као посредници између земљишта и биљке. Они за свој развој узимају хранљиве елементе из чврстог дела земљишта, уграђују га у своје тело, а њиховим распадањем и минерализацијом ови елементи долазе у земљишни раствор. За овај процес је потребно време, које се добија одмарањем земљишта. У овом процесу боље је не превртати земљу орањем, већ је само обрадити разривачем. Примећено је да се земља брже умори ако се више пута оре током године. То се дешава зато што су земљишни микроорганизми јако осетљиви на ултраљубичасту светлост и која их убија. Орањем се такође појачава негативно дејство ерозије, било да је изазвана водом или ветром. Природно стање земљишта јесте да је оно увек покривено биљкама или њиховим остацима, као што је шума или ливада. Гола земља брже губи хумус, па је зато боље да у време одмора буде покривена, а за то су најбоље сидератне културе, које се после заоравају. Осим врста које стварају велику биљну масу, могу да се сеју и врсте које могу да излече земљу од нематода или штетних инсеката, а то су кадифа, невен, горушица, слачица, шпаргла, фацелија и друге. Ако изузмемо елементе који се надокнађују ђубрењем, приносом се из земљишта износи врло мало минералних материја – само 50-100 кг/ха, зависно од културе. Они се лако надокнађују радом бактерија, прашином која стално лебди у ваздуху, као и падањем космичке прашине (годишње падне на Земљу 40000 тона прашине из космоса). Земљиште може да се обогати минералима уношењем ситно млевених стена, пепела и зеолита. Такође и уношење органских ђубрива поправља плодност и повећава укупну масу живог света по хектару, али и њему треба дати време за минерализацију. Третирање земљишта микробиолошким ђубривима много помаже бржем обнављању плодности и повећању бројности корисних мокроорганизама. Најбоље су се показали биолошки препарати са микроорганизмима из слатководних стајаћих вода – плитких језера и мочвара, исто као и уношење језерског и мочварног муља. Показало се врло корисним искуство старих цивилизација - Месопотамије, старог Египта и Кине, које су натапале своја поља водом из река. Та вода се задржавала дуже време површински и понашала се као мала мочвара. Ова мера је тако благотворно деловала на земљу да је она после тога неколико година имала повећану плодност и растреситост. То се и данас дешава на повремено плављеном земљишту.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.352 sekundi