Uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju

Više
18 avg 2017 11:45 #29598 od Vujinović Snježana
Vujinović Snježana je napravio novu temu: Uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju
Suša je veoma štetna pojava u svim segmentima privrede, a posebno u poljoprivredi i to pre svega u biljnoj proizvodnji. Postoje mnoge definicije i pokazatelji suše. Neke od njih su bazirane na padavinama, neke na malim vodama, neke opet na padavinama i temperaturi, a neke na drugim faktorima. Iako je glavni uzrok suše nedostatak padavina nad posmatranim područjem, manifestacija suše je dosta različita, pa je stoga pojam suša definisan na različite načine. Kada se problem suše razmatra sa aspekta poljoprivrede, onda se najčešće govori o nedostatku vode potrebne za pravilan i potpun razvoj biljaka, što svakako za posledicu ima i smanjenje očekivanog prinosa kao i kvaliteta prinosa.
Termin "poljoprivedna suša" podrazumeva vazdušnu, zemljišnu i fiziološku sušu. Vazdušna suša se javlja u dužem beskišnom periodu, sa visokom temperaturom i niskom vlažnosti vazduha. Zemljišna suša nastaje usled izražene evapotranspiracije, pri čemu se isušuju slojevi zemljišta - aktivne rizosfere. Fiziološka suša se javlja kada korenov sistem nije u stanju da usvaja vodu. Relativna suša je nedostatak kako padavina tako i vlage u zemljištu - u pojedinim fazama razvoja određene kulture. Svaka biljna kultura ima određene potrebe za vlagom u zemljištu, odnosno padavinama. Postoji i kritičan period za vodom, a to je kada je biljka najosetljivija na sušu. Svaka kultura, kao i svaka sorta/hibrid iste kulture ima svoj kritičan period prema vlazi koji varira iz godine u godinu. Suša u to vreme utiče na smanjenje očekivanog prinosa, a u ekstremnim uslovima može čak i da ga uništi.
S obzirom na poljoprivrednu praksu od posebnog značaja je relativna suša, koja može trajati kraće ili duže vreme. Prolećna suša u našim uslovima nastaje kada se sproleća osim nedostatka kiše, pojave i vetrovi, koji naglo isušuju vlagu iz zemljišta. Prolećna suša je štetna za strna žita i krmno bilje, posebno ukoliko je kombinovana sa zimskom sušom - malom zalihom vlage u zemljištu. Letnja suša ostavlja najveće posledice jer je u letnjim mesecima vegetacija najbujnija, pa su i potrebe biljaka za vodom najveće. Ova suša je kod nas i najčešća, posebno ukoliko joj je prethodila i prolećna suša. Jesenja suša traje od septembra pa do kraja novembra i povoljna je za dobro sazrevanje i berbu kukuruza, šećerne repe, voća i grožđa. Nepovoljna je za setvu, nicanje i početni razvoj strnih žita. Suva jesen otežava duboku obradu zemljišta na površinama koje su predviđene za prolećnu setvu, a to se kasnije odražava i na smanjenje prinosa useva sledeće godine. Suva zima uslovljena je pre svega nedovoljnom visinom snežnog pokrivača, pa sorte pšenice manje otporne na niske temperature mogu biti oštećene od golomrazice.
Naše prostore obuhvata klimatsko područje u kome su vremenski uslovi relativno promenljivi, nestabilni i nepredvidivi. U narednom periodu zbog sve jače izraženih klimatskih promena i na našim prostorima, mogu se očekivati ekstremno sušne kao i ekstremno vlažne godine sa manje ili više padavina. Najefikasniji način smanjenja štetnog uticaja suše na prinose je pre svega primena sistema za navodnjavanje. Takođe, postoji više načina i mera borbe protiv suše počev od genetike, oplemenjivanja, selekcije, rejonizacije pojedinih useva sorata i hibrida kao i primena agrotehničkih mera. Primena agrotehničkih mera koje imaju za cilj da povećavaju obezbeđenost biljaka vlagom zavisi od prirodnih i klimatskih uslova područja, a to su pre svega navodnjavanje, pravilna obrada zemljišta i vetrozaštitni pojasevi. Navodnjavanje je jedna od najsigurnijih i najuspešnijih mera u borbi protiv suše. Ovom merom se poboljšava vodni režim zemljišta. Efekat navodnjavanja u velikoj meri zavisi od njegove pravilne primene, odnosno vremena i normi zalivanja u odnosu na potrebe biljaka za vodom. Pravilna obrada zemljišta ima za cilj da zadrži vlagu i spreči njen suvišni gubitak iz zemljišta. Pravilnom obradom zemljišta stvara se sitnomrvičasta struktura zemljišta koja ima regulisan vodni režim i mnogo ekonomičnije raspolaže sa vodom.

Snježana Vujinović, dipl.inž.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.294 sekundi