Osnovne pravilnosti pri zasnivanju zasada leske - Ljiljana Gvozdić

Više
04 jan 2018 10:48 #31206 od Gvozdić Ljiljana
Gvozdić Ljiljana je napravio novu temu: Osnovne pravilnosti pri zasnivanju zasada leske - Ljiljana Gvozdić
Iz jezgraste grupe voćaka leska je po značaju i zastupljenosti na drugom mestu, iza oraha. Proizvodnja je deficitarna, pri čemu je upotrebna vrednost velika naročito u konditorskoj industriji. Poslednjih godina poraslo je interesovanje za njenim gajenjem.
Iako je leska kosmopolit, najbolji uslovi za njeno gajenje su plodna zemljišta, gde se ne javljaju jaki zimski i kasni prolećni mrazevi, a ne odgovaraju joj ni preterano suvi lokaliteti. Za uspešno gajenje leske prvenstveno treba odabrati teren (parcelu) i nakon agrohemijske analize zemljišta dobro ga pripremiti za sadnju. Voditi računa o vremenskim rokovima pripremnih radova u odnosu na vreme sadnje. Takođe, veoma je važan i izbor kvalitetnog sadnog materijala, kao što su dvogodišnje ožiljene reznice koje imaju dobro razvijen korenov sistem i dobar porast letorasta, dok zasnivanje zasada sa jednogodišnjim ožiljenim reznicama od matičnih žbunova je neizvesno, a nega je mnogo veća. Zasad leske se može zasnivati i sa sadnicama leske okalemljenim na podlozi mečje leske Corylus colurna. Ove sadnice daju stabla u tipu stablašica, a ne daju izdanke što je karakteristika za sadnice dobijene ožiljavanjem reznica. Podizanje zasada sa okalemljenim sadnicama je dosta skuplji način, pri čemu ide 400 do 500 sadnica po hektaru, odnosno razmak sadnje bi trebalo da bude 5x4 do 6x4 m. Prilikom izbora sorte treba biti oprezan, zato što je leska autosterilna, pa treba odrediti sortu oprašivača, pri čebu bi ona bila zastupljena sa 10 do 15 %. Birati sorte koje odgovaraju predviđenom plasmanu i tržištu, pa tako za konditorsku industriju ići sa sortama koje imaju okruglaste, sitnije plodove. U ponudi se mogu naći sorte: Istarski dugi, Rimski, Halški džin, Lambert, Mogul, Barcelona i Enis okalemljene na mečjoj lesci.
Nakon sadnje nega se sastoji u formiranju oblika, obradi i održavanju zemljišta, đubrenju, navodnjavanju, zaštiti i dr. Ukoliko se zasad podiže sadnicama od ožiljenih reznica, može se formirati u tipu žbuna ili polustablašice. Kada je u pitanju žbun ne sme se ostaviti više od 2-3 kraka, zato što veći broj kasnije formira dosta gust žbun. Povoljan uzgojni oblik je polustablašica, gde se od sadnje određen letorast skrati na visinu od 50-70 cm, pa kasnije se na njemu formira kruna. Svi izbojci koji se kasnije javljaju uklanjaju se iz osnove debla. Nakon formiranja krune, nastavlja se sa redovnom rezidbom sa ciljem njenog održavanja, obnove vegetativnog prirasta i regulisanja rodnosti.
Svi propusti ili greške pri sadnji kasnije se ne mogu ili se veoma teško mogu ispravljati.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.356 sekundi