Садња шљиве

Više
29 dec 2017 19:53 #31184 od Sovilj Đorđe
Sovilj Đorđe je napravio novu temu: Садња шљиве
Садња шљиве

Шљива је најважнија воћна врста у Колубарском округу а процењује се да се гаји на око 11.000 до 12.000 хектара . Највеће површине се налазе у општини Ваљево и Осечина . У укупне површине под шљивом уврштени су интензивни засади где се редовно обављају све агротехничке и помотехничке мере ( ђубрење , резидба , обрада земљишта , редовна заштита од болести и штеточина ) и екстензивни засади , где се наведене мере не изводе у целости или се уопште не изводе. Последица таквог начина производње огледа се у алтернативној родности, смањеном приносу и квалитету плода шљиве па и поред значајне површине под шљивом укупна производња је мала јер просечан принос по хектару износи oкo 4 тоне .
Иако су на овогодишњи род шљиве негативно утицали климатски услови , на подручју Колубарског округа штете су биле мање него у јужним деловима Србије који су такође препознатљиви и познати по производњи шљиве . Цена шљиве која се кретала у интервалу од 25 до 27 динара за Чачанску родну , 25 до 35 динара за Чачанску лепотицу , 35 до 40 динара за Стенлеј и 45 динара за Пожегачу утицала је на повећано интересовање произвођача за подизање нових засада шљиве ове јесени. Од сорти шљиве највише се сади сорта стенлеј а затим чачанска лепотица , чачанска родна , кримска жута џанарика а за продају у свежем стању као конзумна чачанска рана док је за производњу ракије поред чачанских сорти интересантна и стара сорта црвена ранка.
Шљива се може садити од краја вегетације у јесен , током зиме па до почетка вегетације у пролеће. Предност јесење садње огледа се у обнови кореновог система саднице током зиме и бољем развоју младих воћки са почетком вегетације.
При избору локалитета и парцеле за подизање новог засада шљиве пажњу посветити надморској висини , експозицији , плодности и механичком саставу земљишта . Шљиви највише одговарају брежуљкасти терени изнад 250 метара надморске висине , источне , северо-источне или северне експозиције са плодним и дубоким земљиштем на којем се не задржава вишак воде. На већим надморским висинама засади се могу подизати и на јужној и западној експозицији. Ниже положаје и котлине где се задржава хладан ваздух избегавати за подизање засада.
После избора парцеле приступамо припреми земљишта за садњу, која обухвата следеће радове: нивелисање и равњање терена тамо где има депресија , мелиоративно ђубрење на основу резултата агрохемијске анализе земљишта , дубоку обраду земљишта , површинску припрему земљишта , размеравање парцеле и обележавање места за садњу и копање јамића за садњу.
- Нивелисање терена - на оним парцелама где има микродепресија потребно је терен изравнати ради спречавања задржавања воде.
- Сузбијање корова – ово је обавезна мера на оним парцелама које су закоровљене. Најлакше и најефтиније је корове уништити у току лета пре садње применом тоталних хербицида. Нове засаде не треба подизати на свежим крчевинама старих засада већ такве парцеле треба одмарати 3 до 5 година и на њима сејати стрна жита и биљке за зеленишно ђубрење у години пред садњу.
- Мелиоративно ђубрење - на основу агрохемијске анализе треба одредити потребне количине органских и минералних ђубрива. Од органских ђубрива користити 20 – 50 т/ha добро згорелог говеђег или овчијег стајњака. Садржај лако приступачаног калијума у земљишту на којем се подиже засад би требао да буде изнад 20 mg/100 gr ваздушног сувог земљишта и уколико то није случај потребна је поправка земљишта са НПК 6 : 12 : 24 или 8 :16 : 24 . Уколико је садржај калијума и фосфора оптималан довољно је у јамић при садњи додати 150 грама НПК ђубрива.
Уколико се анализом утврди да је земљиште кисело потребно је извршити калцификацију. Потребно је унети од 3 – 5 т/ha млевеног кречњака у облику CaCO3 или 1.5 – 2 т/ha негашеног креча. Кречни материјал се уноси заједно са стајњаком, половина се уноси орањем а друга половина тањирањем.
- Орање – после растурања стајњака, минералног ђубрива и кречног материјала приступа се орању на дубину од 30 – 40 цм бар месец дана пре садње. Уколико је присустан непропусан слој на одређеној дубини , подривање земљишта пре подизања засада је корисна мера како би се разбио тај непропусни слој, спречило задржавање вишка воде у зони кореновог система и омогућио несметан развој кореновог система.
Површинска припрема земљишта - неколико дана пре садње потребно је растурити преостале количине ђубрива и обавити тањирање, дрљачама или сетвоспремачем припремити земљиште за садњу.
Систем гајења и размак садње зависи од сорте , плодности земљишта , експозиције и нагиба парцеле на којој се сади. Обзиром да су сорте шљиве калемљене на џанарику која је бујна подлога , размак садње се креће од 4,5 до 5,0 метара између редова а 3,0 до 5,0 метара у реду што значи од 400 до 650 стабала по хектару. Раде се огледи са слабо бујним подлогама и очекује се наредних година њихово увођење у расадничарску производњу па размак садње може бити мањи ( 4 m x 2 - 2.5 m ) што чини склоп од 1000 до 1250 стабала по хектару.
Јамићи за садњу се могу копати ручно или машински. Ручно копање јамића је квалитетније али спорије и скупље а димензија јамића зависи од претходне припреме земљишта тј. на добро припремљеним парцелама могу се копати јамићи мањих димензија.
По завршеној садњи младе воћке обавезно заштитити од дивљачи постављањем пластичних мрежица око сваке воћке или ограђивањем целог засада плетеном жицом.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.407 sekundi