Održavanje zemljišta u voćnjacima trava-malč sistemom-Mihajlo Žikić

Više
21 sep 2017 06:45 #30019 od Žikić Mihajlo
Žikić Mihajlo je napravio novu temu: Održavanje zemljišta u voćnjacima trava-malč sistemom-Mihajlo Žikić
Trava-malč sistem ima veliku primenu u savremenoj voćarskoj proizvodnji.Ovaj sistem se preporučuje za voćnjake koji se navodnjavaju ili ukoliko ima padavina preko 700 mm godišnje, ili dobar raspored padavina. Pogodan je i za vlažna i glinovita zemljišta.
Zemljište se u međurednom prostoru ili veštački zatravi primenom višegodišnjih klasastih trava ili prirodno zatravi, ostavljanjem prirodne flore koja se zatim održava malčiranjem,tj kosidbom i seckanjem. Redni prostor se drži čist primenom herbicida ili bočnom frezom. Zatravljeni međuredni prostor se kosi 4-8 puta godišnje. Isitnjena trava ostaje na tom prostoru, razlaže se i tako obogaćuje zemljište organskom materijom. Malčeri mogu biti konstruisani i tako da pokošenu i isitnjenu travu rasturaju po rednom prostoru. Kod ovog sistema održavanja zemljišta đubrenje se vrši površinski, po celoj površini međurednog i rednog prostora, a plitak razvoj korenovog sistema neposredno ispod travnog pokrivača omogućava brzo usvajanje hraniva., a takođe smanjuje norme zalivanja kod voćnjaka koji imaju sisteme za zalivanje.
Ukoliko se vrši zatravnjivanje veštački, setvena norma za smešu trava je 80 kg/ha. U smeše najčešće ulaze razne vrste ljuljeva, livadarke ili vijuk. Setvu trava najbolje je obaviti posle berbe voća tj od druge polovine septembra, jer tada ima vlage za nicanje trava a u voćnjak se više neće ulaziti. Prirodnim zatravnjivanjem će dugotrajnim košenjem biljna zajednica ići sama u pravcu formiranja livadske vegetacije.
Košenje se vrši kada je visina trava 15cm i kosi se na visine od 5cm. Poslednje košenje izvršiti tako da visina trava pred zimu bude bar 5cm.
Sistem trava-malč sistem ima brojne prednosti nad jalovim ugarom koje se ogledaju u pozitivnom uticaju i na zemljištu na samoj biljci. Prednosti se ogledaju u smanjenu eolske i vodne erozije u odnosu na obrađeno zemljište. Zatravljivanjem se sprečava oticanje vode čime se ona akumulira u zemljištu, a i sama struktura zemljišta je poboljšana pa je bolje zadržavanje vode. Do povećanja vodnog kapaciteta dolazi i zbog povećanja sadržaja organskih materija koje povećavaju vodni kapacitet. Ovaj sistem gajenja pozitivno utiče i na hemijske karakteristike zemljišta. Tako dolazi do povećanja sadržaja azota, čiji sadržaj posle 13 godina ovakve obrade se duplira u odnosu na početno stanje. Sadržaj organske materije je uvek veći kod zatravljenog zemljišta nego kod obrađenog, a značajno se povećava i sadržaj lakopristupačnog K2O i P2O5.
Ovaj sistem omogućuje lak ulazak mehanizacije i pri velikoj vlažnosti, tj olakšana je zaštita i berba voćnjaka.
Zatravljenost povoljno utiče na samu voćku i to u sledećem: ubrzano je sazrevanje, poboljšava se kvalitet ploda, povećava se sadržaj šećera u odnosu na kiseline…
Od negativnih efekata ističu se manje zagrevanje zemljišta i povećanje populacije glodara pa neophodno raditi deratozaciju.
Zbog svega navedenog sistem trava-malč se može uzeti kao najpogodniji način održavanja održavanja zemljišta i koji praktično nema alternativu u našim područjima. Naime, količine padavina kod nas omogućuju da se izvrši stalno zatravljivanje međurednog prostora a zemljište u redu voćaka održavati kombinacijom upotrebe herbicida i mahaničke kultivacije.


Mihajlo Žikić dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.245 sekundi