ŽALFIJA

Više
29 apr 2010 07:03 #29739 od PSSS Zajecar
PSSS Zajecar je napravio novu temu: ŽALFIJA
PROGRAM PROIZVODNjE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILjA

Salvia officinalis L., fanz. Labiatae
KADULjA, BELI KALOPER, KALAVER, DŽIGER TRAVA, KUŠ, SLAVULjA
U promet dolazi: List žalfije - Salviae folium ,
ceo nadzemni deo žalfije - Salviae herba i
Etarsko ulje žalfije - Salviae aetheroleum


Morfološke i fiziološke odlike Žalfija je višegodišnja polužbunasta biljka iz porodice usnatica. Odlikuje se razvijenim moćnim i razgranatim korenovim sistemom. Koren prodire duboko u zemlju. Velik broj žila i žilica obuhvata znatnu količinu zemlje koju vrlo čvrsto veže. Ova odlika žalfije uspešno se koristi u borbi protiv erozije i za vezivanje živog peska. S obzirom da se od žalfije koriste samo nadzemni delovi, gajenje na erozivnom terenu i pesku donosi dvostruku korist. Da se uspešno može upotrebljavati u ove svrhe pokazali su rezultati mnogabrojnih ispitivanja koja su vršena kod nas i u svetu. Iz višegodišnjeg korena izbija velik broj stabljika koje dostižu visinu 50-80 cm. Stabljike su četvrtaste, slabo razgranate i u donjem delu odrvenjene. Lišće je naspramno raspoređeno po stabljikama na dužim ili kraćim drškama. Liska je duguljasta, jajasta ili kopljasta, a po obodu sitno nazubljena, što zavisi od toga kojoj vrsti pripada. Lišće je sivo ili srebrnastosivo i meko od gustih sitnih dlačica. S lica je žiličasto naborano, a s naličja mrežasto usled jasno izraženih nerava. Cvetovi su plavoljubičaste boje, sakupljeni u cvast na vrhovima stabljika i bočnih grana. Cvetovi se otvaraju postupno odozdo na gore. Cela biljka ima karakterističan aromatičan miris, a nagorak i opor ukus. Cvetanje počinje u maju i traje sve do avgusta. Cvetovi žalfije su bogati nektarom i predstavljaju izvanrednu pašu za pčele.

Hemijski sastav i upotreba - Žalfija u lišću sadrži 1,5 do 2,5 % etarskog ulja. Pored ulja, u drogi ima tanina, smola i gorkih materija. Etarsko ulje sadrži oko 15 % cineola, do 50 % tujona i drugih sastojaka. Svi sastojci ulja, osim cineola, su otrovni. Žalfija se najviše koristi kao začin i za proizvodnju etarskog ulja. U farmaciji se koristi za izradu raznih preparata. Upotrebljava se protiv znojenja, u obliku čaja, sama ili sa drugim drogama, zatim za ispiranje grla i protiv zapaljenja sluzokože. Žalfija se i danas mnogo primenjuje u narodnoj medicini za lečenje velikog broja oboljenja. Zato, gotovo svako domaćinstvo u svom dvorištu ima po koji bokor žalfije.

Uslovi uspevanja - Podneblje - žalfija - kadulja je biljka suvog i toplog podneblja. Poznato je da se najveći prinos i sadržaj etarskog ulja dobija od žalfije gajene na terenima sa mnogo svetla i toplote. To je biljka koja može da podnese i veoma niske temperature. Suvišnu vlagu i hladno vreme ne podnosi. Višak vode je brzo guši, a koren lako truli. Nedostatak svetlosti i toplote u toku vegetacije nepovoljno utiču na sadržaj ulja u biljci. Prema suši je vrlo otporna. Može da podnese dugotrajne suše, ali u fazi nicanja zahteva dovoljno vlage. Žalfiju treba gajiti na sunčanim i ocednim terenima.

Zemljište - Žalfija nema velikih zahteva prema zemljištu. Uspeva gotovo svuda. Može se uspešno gajiti i na najsiromašnijem zemljištu, samo ako nije zabareno. Dabre rezultate pokazuje i na peskovitim glinušama. Ipak, najbolje rezultate, kako sa gledišta prinosa, tako i kvaliteta, pokazuje na rastresitim, propustljivim i bogatim zemljištima. Na lakšem, prapustljivom i siromašnijem zemljištu, koje je osunčano, dobija se droga sa visokim sadržajem aktivnih materija. Na plodnom zemljištu dobija se visok prinos mase, ali je sadržaj ulja u biljci nešto manji.

Gajenje - Plodored - Kao višegodišnja kultura žalfija se ne gaji u plodoredu. Na istom zemljištu ostaje 10 i više godina. Treba samo voditi računa o predusevu kada se kultura podiže. Zasad žalfije treba podizati posle onih useva iza kojih zemljište ostaje čisto od korova i u rastresitom stanju.

Obrada zemljišta - S obzirom da žalfija nekoliko godina ostaje na istoj parceli, posebnu pažnju treba posvetiti obradi zemljišta. Pravilnom pripremom zemljišta treba što potpunije uništiti trave, naročito višegodišnje. Obradu zemljišta treba početi još krajem leta i što je moguće dublje. Dubina oranja treba da bude najmanje 40 cm. Ukoliko je zemljište zakorovljeno tokom jeseni može se obaviti još jedno plitko oranje ili tanjiranje. Uništavanje višegodišnjih korova je od velikog značaja za ovu kulturu, a njihovo uništavanje tokom gajenja je veoma otežano.

Đubrenje - Unošenje đubriva pri osnovnoj obradi zemljišta ima za cilj obezbeđenje hranljivih elemenata za duži period. Zemljište za žalfiju može se đubriti svim vrstama đubriva. Na slabim zemljištima se može upotrebiti stajsko đubrivo u količini 20-30 t/ha. S obzirom da je upotreba stajnjaka skupa i da je to đubrivo neophodno za druge kulture, nije nužna. Osim stajnjaka za dubrenje se mogu upotrebiti mineralna i druga đubriva. Od ovih đubriva u najvećoj količini se upotrebljava superfosfat. Količine superfosfata koje se unose pri osnovnoj obradi zemljišta kreću se od 500-800 kg/ha. Osim superfosfata, pri osnovnoj obradi, upotrebljava se kalijumova so u količini od 150 do 250 kg/ha. Hranljivi elementi za kulturu žalfije unose se ne samo pri podizanju zasada, već se to čini i periodičnim prihranjivanjem, o čemu će biti reči docnije.

Razmnožavanje - Žalfija se može razmnožavati na dva načiina: semenom i deljenjem starijih bokora. Drugi način razmnožavanja se ne primenjuje u širokoj praksi. O ovom načinu razmnožavanja bilo je reči kod lavande, buhača i drugih vrsta. Potpuno je istovetan i u ovom slučaju. Sve što je rečeno ranije važi i za ovu kulturu. U širokoj praksi semenom se razmnožava preko proizvodnje rasada ili direktnom setvom semena na parceli. Prilikom razmnožavanja rasadom seme se seje u hladne leje koje su pripremljene na rastresitom, lakom, propustljivom i bogatom zemljištu. Neki proizvodači prave udubljene leje, tako da se mogu polivati tekućom vodom. Seme za proizvodnju rasada seje se u redove na rastojanju 10-20 cm. Za 1 m2 potrebno je 5-8 grama semena. Posle setve seme se pokriva slojem plodne usitnjene zemlje debljine 1-2 cm. Seme se pokriva, jer brže proklija u mraku nego na svetlu. Setva se može obaviti u jesen, u novembru ili decembru. Tako zasejano seme prezimljuje u lejama, a u proleće, čim naiđu topliji dani, niče. Setva u leje se može obaviti i u proleće, što vremenski pada krajem marta i početkom aprila. Seme niče za 15-20 dana. Rasad u lejama se redovno poliva i plevi čitavog leta. Osim toga, rasad se može prihranjivati, a međuredni prostor se može okopavati. Za proizvodnju veće količine sadnica najbolje je na bogatijem zemljištu odabrati parcelu i dobro je usitniti i poravnati, a zatim seme posejati u redove na rastojanju većem od 20 cm. Ovakav način setve u velikoj meri olakšava negu rasada. Rasad i u ovom slučaju ostaje u rasadniku celog leta i jeseni. Sadnice se na stalno mesto rasađuju u jesen, u oktobru ili novembru, tj. sa početkom jesenjih kiša.

Setva - sadnja. - Kao što je napomenuto, žalfija se može razmnožavati i direktnom setvom semena na parcelu. Seje se obično pred zimu, tj. u novembru i decembru mesecu. Setva se može obaviti sejalicama, ako to omogućuje konfiguracija terena, ili ručno. Rastojanje između redova treba da bude 50-60 cm, a dubina setve ne veća od 2 cm. U proleće sa prvim toplim danima, seme niče. Direktna setva na parcelu može da se obavi i u rano proleće u drugoj polovini marta ili početkom aprila. Pri direktnoj setvi za površinu od 1 ha potrebno je 6-8 kg semena. Parcelu zasejanu u proleće treba odmah posle setve povaljati. Ovaj način setve je pogodan za rejone koji su tokom proleća i početkom leta dovoljno vlažni. Poslednjih godina direktna setva semena se pokazala najpraktičnija Rasad proizveden u hladnim lejama rasađuje se na stalno mesto u oktobru ili novembru. Jesenja sadnja je znatno pogodnija od prolećne, jer zasađene biljke u toku pozne jeseni i ranog proleća koriste raspoloživu vlagu, a bolje se primaju i ukorenjuju. Prolećna sadnja se obavlja rano, čim vremenske prilike dozvole. Sa sadnjom u proleće se ne sme zakasniti jer će, u slučaju pojave suše, veći broj sadnica uginuti. Na stalno mesto sadi se u redove na rastojanju 50 do 60 cm i između biljaka u redu na 30-40 cm. Za površinu od 1 ha potrebno je 45.000-65.000 sadnica.

Nega - Nega žalfije se sastoji u proređivanju i popunjavanju praznih mesta, prašenju, okopavanju, prihranjivanju, zaštiti od bolesti i štetočina i dr. Naročitu pažnju valja posvetiti nezi zasada u prvoj godini gajenja, jer tada treba pomoći biljci da se što jače razvije i razbokori.

Proređivanje - Proredivanje žalfije se obavlja kada je zasad zasnovan direktnom setvom. Proređivanje se obavlja u fazi kada biljka dobije 3-4 stalna lista. Uklanjanje suvišnih biljaka ima za cilj da obezbedi normalan vegetacioni prostor za razvoj kulture. Pri proređivanju ostavljaju se najjače biljke, a rastojanje u redu treba da bude 30-40 cm. Biljke, koje se dobiju proređivanjem, mogu se koristiti za popunjavanje praznih mesta. Ova mera je neophodna, jer je u pitanju višegodišnja kultura, a otklanja se i mogućnost da se na praznim mestima pojavi korov.

Okopavanje i prašenje - To je obavezna mera nege pri kulturi žalfije. Odmah posle nicanja useva ili primanja sadnica vrši se uništavanje pokorice i izniklih korova. Kada se formiraju redovi, a to je faza razvoja trećeg i četvrtog lista, dolazi prvo međuredno kultiviranje - prašenje. Ova operacija se izvodi međurednim kultivatorima (zaprežnim ili traktorskim). Posle prašenja ručno se okopava između biljaka, a ako je seme posejano direktno na parcelu onda se istovremeno sa okopavanjem i proređuje. Prašenje i okopavanje se obavlja po potrebi, a obavezno je 2-3 puta tokom vegetacije. U prvoj godini gajenja okopava se više puta. Najčešće je to potrebno ponoviti 3-4 puta. Stari zasad se obavezno okopava na kraju vegetacije, bilo kasno u jesen ili rano u proleće.

Prihranjivanje - Prihranjivanje je važna mera nege, a naročito u prvoj godini gajenja. Pred drugo okopavanje unose se hranljive materije u zemljište. Za prvo prihranjivanje upotrebljava se 100-150 kg/ha azotnog đubriva. Kao i kod drugih kultura, treba paziti da prilikom prihranjivanja đubrivo ne pada po lišću, jer izaziva opekotine. U toku leta prihranjivanje se može ponoviti još jednom sa istom količinom đubriva. Stariji zasadi se prihranjuju u dva do tri navrata, od kojih je poslednje periodično đubrenje. U proleće, pred prvo kopanje, primenjuje se prvo prihranjivanje sa 100 do 150 kg/ha đubriva. Drugo prihranjivanje se praktikuje posle prve žetve, posle čega se i okopava. U jesen, kad se upražnjava predzimsko okopavanje, neophodno je i periodično đubrenje. Ovom prilikom se unose sva đubriva, a najbolje je upotrebiti kombinovano (NPK) đubrivo. Ovo đubrivo se upotrebljava u količini 200-300 kg/ha.

Bolesti i štetočine - Žalfija veoma retko oboleva od bolesti, a kada se pojave ne izazivaju neke ozbiljnije štete da bi bilo opravdano primenjivati mere zaštite. Od gljivičnih oboljenja na žalfiji je zapažena pojava pepelnice (Oidium erysiphoides Fr.) i pegavost lišća (Ascochyta vicina Sacc.). Osim na lišću, pegavost se javlja i na stabljici (Phoma salviae Brun.). Od štetočina ovu biljku napadaju buvači (Halticinae), jedna vrsta sovica (Phytometra chrysitis L.), kao i neki drugi insekti. Ove štetočine ne pričinjavaju veće štete. Upotreba insektićida je otežana, jer je list maljav, pa se teško oslobađa upotrebljenih sredstava. Žetva - Kadulja je izuzetak od mnogih vrsta lekovitog bilja. Dok se najveći broj vrsta žanje u fazi cvetanja kadulja se kosi posle cvetanja. Pravi momenat za žetvu kadulje je kada listovi dobiju srebrnastu boju. Vremenski to u našim uslovima pada krajem jula i početkom septembra, a u primorskim krajevima početkom jula. Berba se obavlja košenjem čitavog nadzemnog dela na visishi od oko 10 cm. Ovo se mora obaviti pažljivo, jer odrvenjene stabljike mogu da oštete mašine. Za proizvodnju lišća nadzemni deo se suši a zatim se odvaja stabljika od lišća. To se može obaviti i mašinama pre sušenja. Lišće se suši u zaštićenom prostoru na promaji, ili u sušari na temperaturi do 40o C. Osušen list se čuva na hladnom i mračnom mestu. Pakuje se u papirnate ili jutane vreće. I za žalfiju, kao i za druge vrste, važi pravilo da se žetva ne sme obaviti dok je usev mokar od rose ili kiše. Treba žeti po lepom i suvom vremenu. Ukoliko se proizvodi etarsko ulje, pokošenu masu treba ostaviti da provene, a zatim je destilisati.

Destilacija - Proces destilacije traje 1-2 sata. Ukoliko se destilacija ne može obaviti odmah po žetvi, onda žalfiju treba sušiti i destilisati kasnije.

Proizvodnja semena - Žalfiju za proizvodnju semena treba žeti u fazi fiziološke zrelosti. Sazrevanje semena je neujednačeno, kao i cvetanje. Dok je seme u donjem delu cvasti zrelo, na vrhu se mogu naći cvetovi. Žetvu treba obaviti kad je seme u donjoj polovini cvasti zrelo. To vremenski pada krajem avgusta i u septembru. Ne treba čekati da svo seme sazri, jer se ono osipa. Sakupljanje semena najbolje je obaviti na taj način što se cele cvasti seku i ostavljaju na bezbedno mesto da se dosuše. Vršidba se obavlja ručno, a samo u slučaju većih količina mašinski. Sa površine od 1 ha može se dobiti 400-600 kg semena.

Prinosi - Kao višegodišnja biljka u prvoj godini gajenja daje najmanji prinos. On se postepeno povećava sa starošću zasada. Najveći prinos se dobija u trećoj i četvrtoj godini gajenja, posle čeupno opada. Kultura podignuta direktnom setvom daje pun prinos u prvoj godini gajenja. Sa površine od 1 ha dobija se 3.000-5.000 kg suve herbe, a suvog lista 2.500-3.000 kg. Ako se destiliše, onda se može dobiti 20-30 kg/ha etarskog ulja. Za drogu Salviae folium - list žalfije propisan je standard JUS E.B3.029.

Troškovi proizvodnje po 1 ha

1. Mašinska obrada 90 €
2. Đubrivo stajsko 75 €
3. Đubrivo mineralno (1000 kg) 350 €
4. Sadnice (60.000komada) 300 €
5. Radna snaga 250 €
6. Košenje (mašinsko) 100 €
7. Sušenje 400 €
8. Destilacija (troškovi) 125 €
9. Ambalaža 50 €
Svega troškovi 1740 €

Prinos i prihod

a) Seme 500 kg x 3 € = 1500 €
b) Etarsko ulje 25 kg x 50 € = 1250 €
Ukupni prihod 2750 €

Bilans uspeha

1. Ukupan prihod 2750 €
2. Troškovi proizvodnje 1740 €
3. Dobit 1010 €
4. Porez na dobit 202 €
5. Neto dobit 808 €€

Vladan Trandafilović, dipl. ing.
spec.ampelografije

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.336 sekundi