Moderatori: Administrator, Aleksandar Tomovic, dr Dragan Rahovic, dr Milovan Pusic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataša Tolimir, dr Rade Jovanovic, mr Gordana Jovanović, Ana Kovacevic, Verica Savić
Registrovan(a): Uto Maj 05 2009, 02:23pm Odgovora: 492
AMBROZIJA (Ambrosia artemisiifolia L.)Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) (ambrozija pelenasta, fazanuša, limundžuk) nije autohtona evropska vrsta. Ona je poreklom iz Severne Amerike, a na stari kontinent je uneta 1863. godine sa semenom deteline i lucerke. Smatra se da je ambrozijau naše krajeve stigla brodovima iz Rumunije. Danas se ambrozija u velikoj brojnosti nalazi u Istočnoj Srbiji. To je jednogodišnja zeljasta vrsta iz familije Asteraceae (Compositae, glavočike) kod koje se na istoj individui nalaze razdvojene razdvojene muške i ženske cvasti (glavice). Ponik – prvi par listova su široko jajoliki, perasto deljeni i kratko dlakavi. Odrasla biljka – ambrozije se grana od osnove, gusto obrasla perasto izdeljenim listovima i mnogobrojnim dlakama. Ambrozija je jednogodišnja biljna vrsta sa mnogobrojnim sitnim cvetovima grupisanim u jednopolne glavičaste cvasti. Muške glavice su poluloptasteimaju viseći položaj sa visećim brojem cvetova sakupljene u guste terminalno postavljene grozdaste cvasti. Ženske glavice su sa pojedinačnim cvetovima zatvorenim u venac, postavljene ispod muških glavica u pazuhu gornjih vegetativnih listova. Jedna biljka ambrozije u optimalnim uslovima obrazuje 500-3.000 ahenija, koje u zemljištu kad se nađu na dubinama ≥ 30cm mogu da očuvaju klijavost i do 40 godina. Ambrozija je kasnoprolećna vrsta, optimalna temperatura za njeno klijanje je 20-22 C, minimalna 6-8 C,plodonosi od jula do septembra shodno meteorološkim prilikama u datoj godini (Vrbničanin i Šinžar, 2003). Ima veoma skromne zahteve u pogledu plodnosti i rastresitosti zemljišta, pa dobro uspeva i na plitkim, zbijenim i rastresitim, siromašnim i plodnim, peskovitim i šljunkovitim zemljištima. Ambrozija cveta i plodonosi od jula do septembra, shodno metorološkim prilikama u datoj godini. Velike štete pravi u usevu kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, kao i u usevima strnih žita ređeg sklopa. Procenjuje se da je više od 10 % humane populacije osetljivo na polen biljaka, a od tog broja čak više od 50 % izaziva ambrozija. Mogućnosti suzbijanja ambrozijeOsnovni cilj programa suzbijanja ambrozije je smanjenje njene populacije iz godine u godinu i dovodjenje njene brojnosti ispod praga štetnosti. Smatra se da je potreban period od pet godina permanentnogsuzbijanja ambrozije da bi se dobili vidni efekti u smanjenju brojnosti ove vrste na jednom terenu. Za suzbijanje ambrozije koriste se administrativne, agrotehničke, mehaničke, hemijske i biološke mere. U zavisnosti od vrste useva postoji veliki izbor herbicida kojima se ova korovska vrsta uspešno može suzbijati.Mehanički ova korovska vrsta može se suzbiti čupanjem biljaka zajedno sa korenom, niskim košenjem i drugim vidovima mehaničkog uništavanja (okopavanje, tenjiranje i dr.). Košenje izvršiti na visinu ispod 5 cm jer se ambrozija grana i ne pokošene granenastavljaju porast i mogu osloboditi polen i doneti seme. Nakon košenja ambrozija se regeneriše i ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadesetak dana. Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje. Na ovaj način se onemogućava formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena.Hemijskim putem moguće je suzbiti ambroziju primenom herbicida na ruderalnim staništima van naselja preparatima na bazi a.m. glifosat.
