Moderatori: Administrator, Aleksandar Tomovic, dr Dragan Rahovic, dr Milovan Pusic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataša Tolimir, dr Rade Jovanovic, mr Gordana Jovanović, Ana Kovacevic, Verica Savić
Registrovan(a): Uto Maj 05 2009, 02:23pm Odgovora: 492
Nakon žetve ozime pšenice ostaje 5-7 t/ha žetvenih ostataka čija vrednost zavisi od sadržaja hraniva i odnosa ugljenika prema azotu, količine celuloze i lignina. Odnos ugljenika i azota najširi je u slami strnih žita pa se zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota u toku njihovog razlaganja može očekivati tzv. azotna depresija zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama. Preporučuje se dodavanje do 0.7 kg azota na 100 kg suve biljne mase jer se ovom količinom azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka, otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako izbegava pojava azotne depresije. Pre zaoravanja, biljne ostatke treba isitniti radi ravnomernijeg i lakšeg unošenja u zemljište. Period zadržavanja žetvenih ostataka na njivi zavisi od dužine perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju ukoliko proizvođači zaoravanje žetvenih ostataka ne obave neposredno nakon žetve. Dubina zaoravanja zavisi od količine organske mase koju treba zaorati. Slama se kvalitetno može zaorati do 20 cm dubine. Iseckani žetveni ostaci se zaoravaju raoničnim plugovima. Druga oruđa su manje podesna za unošenje biljnih ostataka u zemljište. Zaoravanje žetvenih ostataka ima niz prednosti, osigurava se izvor energije za mikroorganizme, pozitivno utiče na strukturu zemljišta, vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta.Stanković Stanislava, dipl.ing.PSSS Požarevac
