Наводњавање паприке Биљкама је потребна одређена количина воде за своје животне процесе током вегетације. Вода има врло значајну улогу у животу биљака. Потребе биљних култура за водом зависе од фаза вегетационог раста и развоја, климатских и водних прилика и локалитета гајења. Садржај расположиве воде у земљишту је врло променљив. У нашим условима производње садржај воде у земљишту је често супротан од потреба биљака, тако да је за време највећих захтева за водом њен прилив у земљиште најмањи. Због слабо развијеног кореновог система и велике транспирације (процес излучивања воде у облику водене паре, са биљних површина) паприци се мора обезбедити довољна количина воде, нарочито у јулу и августу када биљка достиже свој максимални развој. Ниска влажност ваздуха праћена високим температурама изазива опадање цветова и заметака (оптимум је од 60 до 70%). Наводњавање паприке почиње са производњом расада у топлим лејама или другим заштићеним просторима. Треба напоменути да расад паприке не подноси високу влажност земљишта. Успешно се може примењивати заливни режим према спољашњим променама на биљкама, залива се када лишће добије тамно зелену боју. После расађивања обавља се прво заливање, друго 3-5 дана касније са подсађивањем. Потом се примењује турнус чија је дужина до пораста првих плодова 8-10 дана, а потом 5-7 дана. Временски размак између два заливања је турнус, чију дужину одређују климатски услови, односно евапотранспирациони захтеви средине, воднофизичка својства земљишта и потребе биљака за водом. После сваке бербе по потреби врши се заливање. Дужину турнуса одређује норма заливања која зависи од водно-физичких својстава земљишта и његовог капацитета за лако приступачну воду у зони активне ризосвере. Активна ризосфера паприке је после расађивања 20-25 cm, а касније 30-40 cm, тако да су норме заливања у почетку мање а касније веће, нпр. на чернозему и на земљиштима сличних њему (средње лака до средње тешка) су у почетку 20-30 mm, а касније 30-40 mm. Када се утврди норма заливања одређује се дужина турнуса, коју одређују просечне дневне потрошње воде на евапотранспирацију паприке. У нашим условима то је у јуну 5 mm, јулу и августу 6 mm, септембру 3-4 mm. Температура воде за наводњавање треба да је 25-27˚C. Неопходно је стално одржавање оптималне влажности што се постиже заливањем у почетним фазама раста са око 15-20 l m-2, а у време цветања и плодоношења са око 20-30 l m-2, уз заливање сваких 4-6 дана У производњи паприке а и осталих повртарских култура примењују се скоро сви начини наводњавања: - површински начин наводњавања (потапање, преливање, наводњавање браздама), - подземно наводњавање (субиригација), - орошавање (вештачка киша), - локана наводњавања (наводњавање кап по кап и микрокишење), - микроцевасто наводњавање. Наводњавања морају бити изведена на време потребном количином воде. Паприка је најосетљивија на недостатак земљишне влаге после пресађивања и у фази цветања и развоја плодова. На лакшим земљиштима паприка се наводњава чешће, већим количинама воде, док на тежим ређе, мањим количинама воде. На лакшем земљишту јаче је и испирање хранива, па и ђубрење мора бити интензивније. На средње тешким земљиштима паприка се наводњава на 7-10 дана са количином воде од 20 до 25 l m-2.